Prof. dr Duško Lopandić, potpredsednik Srbija centra, ističe da pitanje članstva u EU nije samo tema koja se odnosi na državu i zaštitu „nacionalnih interesa“, već je i direktno povezana sa svakodnevnim životom građana.
– EU jedna je od najvažnijih organizacija u kojoj se svakodnevno usvajaju na desetine i stotine različitih odluka, uputstava ili standarda koji se ne odnose samo na visoku politiku ili makroekonomiju, nego na brojne teme koje dotiču i svakodnevni život, od na primer, kvaliteta voda i vazduha do trasa izgradnje infrastruktura ili na primer, istraživačkih projekata ili standarda za mobilne telefone. O tome odlučuju ne samo velike sile, nego i dobar deo naših suseda, pa i drugih manjih evropskih zemalja, od kojih su neke fizički manje od Srbije, ali sticajem okolnosti su bliže centrima odlučivanja, bolje su „umrežene“ u procese informisanja, pa su stoga u prilici i da lakše utiču na pitanja koja su za njih značajna – kaže prof. dr Lopandić i dodaje da u vreme nomadskog života kada su putovanja pa i preselenja laka i česta, nije nevažno kakav tretman ćemo imati, kako na granici, tako i na mestu gde putujemo da studiramo, radimo, živimo ili prosto da provodimo slobodno vreme.
– Osnovno načelo koje se primenjuje u odnosu na fizička ili pravna lica u državama EU je načelo jednakog tretmana svih građana iz zemalja EU. Drugim rečima svaki oblik diskriminacije na primer prilikom studiranja, putovanja, naseljavanja, zapošljavanja, naplate poreza, uslova poslovanja je zabranjen. Naši studenti u EU često su primorani da plaćaju više školarnine prilikom upisa na fakultete u odnosu na studente iz zemalja EU.
Novac iz fondova EU mnogo je veći od zarade od litijuma
Potpredsednik Srbija centra naglašava da svi želimo da živimo u uređenoj zemlji u kojoj se administracija, sudovi, različite inspekcije, policija i druga uniformisana i službena lica ponašaju prema svima na odgovarajući način utvrđen pravilima i propisima, ali da su se korupcija i drugi oblici zloupotreba i nezakonitog ponašanja raširili.
-Veliki je broj oblasti na koje bi ulazak Srbije u EU imao pozitivan efekat. Na žalost, nakon više od deset godina možemo da konstatujemo da je vlast SNS svojom unutrašnjom i spoljnom politikom dovela Srbiju u stanje blokade u pregovorima. Srbija je u mnogim temama poput borbe protiv korupcije, slobode medija ili demokratije prema raznim međunarodnim ocenama čak i nazadovala. Da li treba podsetiti na skandaloznu manipulaciju izbornim procesom u Beogradu decembra 2023. godine što su osudile mnogobrojne međunarodne institucije? Od kraja 2021. godine više se ne održavaju međuvladine konferencije, niti se otvaraju klasteri ili poglavlja u pregovorima. Iako je Evropska unija daleko najveći donator Srbije koja godišnje prima između 200 i 400 miliona evra bespovratne pomoći o ovome se ne govori dovoljno. Još manje se govori o tome koliko Srbija gubi zbog kašnjenja u pristupanju u EU samo na planu finansijske podrške iz strukturnih fondova EU, koji su 4-5 puta veći kada su u pitanju naši susedi poput Hrvatske ili Bugarske. To je daleko veći novac od onog koji vlast predviđa od kopanja litijuma. Srbija rizikuje da i ovaj put „ostane u međunarodnoj čekaonici“ ukoliko politika koju sprovodi sadašnja vlast ne bude promenjena u skladu sa reformama za koje se zalaže stranka stranka Srbija centar sa ciljem pristupanja u EU –zaključuje prof. dr Duško Lopandić.
