Mediji u Srbiji su juče preneli informaciju da je mađarska državna elektroprivreda MVM preuzela većinski udeo u kompanijama Energotehnika Južna Bačka (ENTJUBA) i Elektromontaža (EMN), do juče u većinskom vlasništvu jedne od najistaknutijih SNS perjanica Dragoljuba Zbiljića na čijem kreditu je 2012. juzleteo kriminalno-koruptivni režim koji na bazi pokradenih izbora i dan danas razara tkivo naše države. Ono što prvo pada u oči jeste da je reč o kompanijama koje su do petnaestak godina unazad bile u vlasništvu srpske elektroprivrede, EPS. Vlasti u Srbiji su u ovom veku procenile da dve predmetne kompanije ne mogu uspešno poslovati pod okriljem EPSa i stoga su privatizovane. Mađarska elektroprivreda očigledno smatra potpuno suprotno i nakon epizode vlasništva u Zbiljićevom krilu kupuje ono što su koliko juče vlasti u Srbiji stavile na doboš. Nameće se sasvim logično pitanje koja elektroprivreda/vlast je u pravu? Mađarski MVM koji trenutno radi revitalizaciju četiri stare nuklearne elektrane i gradi isti toliki novi nuklearni kapacitet, što će u zbiru iznositi skoro 5000MW ili EPS sa druge strane koji ovih dana slavodobitno pušta u rad solarnu elektranu snage manje od 10MW? Zaista ne treba biti preterano pametan pa dati ispravan odgovor, nikakve dileme tu nema.
Priča o takozvanom „strateškom partnerstvu“ između ENTJUBA/EMN i MVM počela je tokom 2022/23. godine nekako u vreme kada je inicijativa MVM da preuzme hidroelektrane iz sastava EPSa doživela brodolom. Nekako i u predvečerje izbora decembra 2023. godine koje je SNS na kriminalan način masovno pokrao. Da je kojim slučajem planirani dil braće Orbana i Vučića o preuzimanju srpskih hidroelektrana od strane mađarskog MVMa prošao (podrazumeva se da bi, kao uglavnom i u svim SNS poduhvatima, to bilo izričito na štetu države Srbije, i to štetu nesagledivih razmera) MVM bi uz napred pomenuti nuklearni kapacitet bio ubedljivo dominantna elektroenergetska kompanija ovog dela Evrope za naredni vek. Sa ogromnim uticajem na državu Srbiju i njene građane. EPS, Srbija i njeni građani bi ostali na termoelektranama starim više od pedeset godina koje u naredih petnaestak godina iz raznih razloga moraju biti ugašene. Dakle Srbija i EPS bi ubrzo ostali na nešto solara i vetra što bi se realno moglo prevesti na surovu istinu: državu i građane Srbije sunce da spali i onda da sve to (prah i pepeo) vetar odnese-to je suštinski i osnovni postulat vladavine SNSa i Aleksadra Vučića i njihovih satelita od kojih je Zbiljić jedan od važnijih.
Veoma je interesantan i trenutak u kojem se dešava većinska akvizicija od strane MVM po pitanju ENTJUBA i EMN, ne možemo se oteti utisku da nam nekako liči na SNS verziju izlazne strategije, jer radi se o momentu kada su konci kolonijalnog upravljanja Srbijom počeli da se izvlače iz ruku SNS vlastele u pokušaju i kolonijalnog upravnika Srbije oličenog u predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. Jer realno gledano ENTJUBA i EMN, striktno poslovno i tržišno posmatrane bez čvrste sprege sa SNS režimom, koji im duže od decenije dodeljuje najunosnije poslove često direktno bez ikakvih procedura ili nameštanjem tendera sa procenjenim vrednostima koje su višestruko uvećane mimo bilo kakvog rezona, malo kome realno trebaju posebno ne ozbiljnoj kompaniji kakav je MVM. A pre Zbiljićevog preuzimanja ETJUBA i EMN su grcale u problemima i dugovima. Stoga smešno i besmisleno zvuči odrednica strateškog partnerstva malenih ENTJUBA/EMN sa velikim MVM (MVM je uz OTP i MOL jedna od tri najveće mađarske državne komopanije), zrno peska naspram cele pustinje, ne ide to. Slično bi bilo kao da u strateško partnerstvo ulaze neka od programerskih firmi brata Ane Lača Mati sa npr. Intel-om, Microsoft-om, Google-om ili sa nekim drugim sličnim globalnim gigantom, realno ne biva to. Ne pomaže Zbiljiću tu lagarija o izlasku firmi kojih nastoji da se ratosilja (jer mnogo toga prljavoga je u njima) na inostrana tržišta. Ni to što ovu akviziciju realizuje korak po korak nadajući se uzaludno da to neće biti primećeno. Ne može se sakriti istina da su to Zbiljićevi prvi koraci bežanja, za početak, od kompanija kroz koje se skoro petnaest godina besomučno pljačka EPS, pljačkaju građani Srbije, pljačka država. Stoga Zbiljiću poručujemo da ovakvi potezi ne ostaju neprimećeni, za sve vezano za dve predmete firme Zbiljić, ali i svi njemu slični, moraju položiti rečune narodu i državi jer neće ni institucije Srbije za navek biti da ne rade svoj posao i da ne funkcionišu. Profunkcionisaće sigurno. O vrednosti transakcije se detalji trenutno ne znaju ali u iznos svakako ne sumnjamo imajući u vidu da je ovo samo jedan od brojnih segmenata na liniji Orban-Vučić i njihove bulumente. Svakako ne treba smetnuti sa uma ni da je Andrejeva miljenica Tanja Vukić u rukama sa članskom kartom upravnog odbora MVMa. Tako da uopšte nne sumnjamo da mnogo toga ima interesantnoga u transakciji obznanjenoj juče. Gospodin Zbiljić, do 2012. godine sitni trgovac sekundarnim metalnim sirovinama, mora znati da javnost Srbije nije zaboravila kriminal i korupciju koji su pratili ispumpavanje vode iz kopova rudarskog kombinata Kolubara (iako je realno voda na kraju krajeva ispumpana) kao ni rekonstrukciju topionice RTB Bor, i to tik pred prodaju kinsekom ZiJinu, kada je takođe ispumpano ali na desetine miliona evra a za koju pošteni radnici ovog srpskog kombinata tvrde da se nikada nije realno ni desila. Kao ona milionima eura plaćena a nikada izgrađena pruga u Kostolcu. A ovo je samo vrh ledenog brega.
