Šabačko pozorište ne radi od februara 2025. Rešenje situacije ni na vidiku, a samo glasnije od studentskog glasa u Srbiji, odjekuje nekultura, neobrazovanost, nepismenost i neusmenost protivblokaderskih šetača. Kroz školu su se provukli (po zakonu, osnovnu školu svi završavaju), srednju su možda završili, (a možda i nisu), a ako su studirali, onda su uglavnom kupili diplome. Kupovina doktorata im je išla teže. Dokazano kroz slučaj doktora za novce, Siniše Malog.
Iz ove kratke analize, jasno je da „ šetači“ ne mogu razumeti pojam kulture, niti odlaska na pozorišnu predstavu. U Šapcu, usred nasilno dovedene interkulture iz Bangladeša, Kine, Nepala, Indije, Šabačko pozorište nije uspelo da se provuče. Ne zbog programa, ne zbog nedostatka glumaca, rekvizita, prostora, publike, već zbog direktorke skromnog obrazovanja koja je odlučila da propiše nivo i kvalitet kulture u gradu. Aleksandra Delić, direktorka Šabačkog pozorišta je sve uradila uz vatrenu podršku svoje stranke (koja je poznata po tome, da se ne odriče kadrova, te ih glasno hapsi, a tiho pušta na slobodu). Dok Šapčani tavore, čekajući na kibic – fensterima – izlozima, oktobarski repertorar za jesenju sezonu, da podsetimo na sva nepočinstava gospođe Aleksandre Delić, kojoj je pozorište u Šapcu dodeljeno na poverenje da upravlja njim. Čim je došla, bez adekvatne biografije i iskustva u kulturi, prekršen je Zakon o kulturi, član 36. (rukovodilac mora imati 5 godina radnog iskustva u kulturi). Intervju sa budućom direktorkom je obavio Upravni odbor pozorišta kojem je istekao mandat. Aleksandra Delić je od početka mandata, slala poruke zaposlenima, pretila im da neće biti plaćeni ukoliko budu izražavali svoja mišljenja (Ustavno pravo), iznosila je otvoreno uvrede na račun intelekta i sposobnosti zaposlenih. Pravilnikom od 6. 2. 2025. ukinula je bez obrazloženja 4 radna mesta (krojač, dekorater, garderober i organizator programa). Mada su izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta stupile na snagu 7. 2. 2025. gospođa Delić je Pravilnik primenila dan ranije i uručila otkaz organizatorki programa, Jeleni Ivetić, 6. 2. 2025. obustavila je kompletan marketing Šabačkog pozorišta, mada direktorka Delić eksplicitno tvrdi da je od januara 2025. radila na njemu. Obustavila je snimanje promotivnog videa za novu predstavu, njegovo reklamiranje na televiziji, ukinula je sve društvene mreže vezane za šabačko pozorište. Tokom februara je konstantno otkazivala predstave, mesečne repertoare, „Pozorišno proleće“, pri čemu je grad u prvom delu godine izdvojio 10 miliona dinara za programske aktivnosti. Nije uspela da obezbedi prava na tekst „39 stpenika“, koji je trebalo da bude proizvod šabačkog pozorišta. Kada joj je kolektiv kao zamenu uradio predstavu „Gospođina majka je preminula“ prema tekstu Žorža Fejdoa, gospođa Delić je i ovaj četvoromesečni rad osporila, i odbacila neobrazloženim otkazivanjem generalnih proba i same premijere. Nestručna direktorka pozorišta je učinila sve da šabačko pozorište ne radi već 10 meseci, pri čemu je ona postala direktor praznim zidovima. „Streljala“ je pozorišnu kulturu u gradu i obesmislila silne nagrade i priznanja koje je ovo pozorište zajedno sa svojim glumcima dobilo. Oporaviće se Šabačko pozorište, ali će pamtiti ovu godinu pozorišnog mraka, kao podsetnik kako (ne)treba upravljati. Gospođa menadžerka Aleksandra Delić je kriva i odgovaraće.
