Izdržasmo nekako dvadeset i kusur godina bez sankcija svakojakih vrsta, i tada uzrokovanih najvećim delom katastrofalnom SPS-SRS (SNS) politikom (doduše tada je većinski ponder bio na SPS strani, za razliku od trenutka sadašnjeg gde je radikalska komponenta dominantna, sa tom razlikom što se sada zove SNS), i evo nam ih opet sankcije na dan 9.10.2025. Čudne li sličnosti danas sa vremenskim periodom poslednjeg kvartala 20-og veka, na vlasti u Srbiji opet radikalsko-socijalistička koalicija. Valjda uz tu koalciju sankcije nam dođu kao obavezna prateća pojava. Jer nažalost, ništa ne naučismo iz bliske nam istorije, a znamo dobro kakva sudbina čeka one koji iz istorije nisu kadri učiti, pogotovo iz istorije sopstvene.
Stranka Srbija centar (SRCE) već duže vreme upozorava da je Srbija zemlja ozbiljno narušene energetske bezbednosti, praktično sa obe noge u energetskom živom blatu u koji tone svakim danom sve dublje i dublje. Dodati korak u tom propadanju predstavljaju od danas aktivne sankcije nacionalnoj naftnoj kompaniji, Naftnoj industriji Srbije (NIS), uvedene od strane Američke administracije. Sa sve nesagledivim posledicama koje nas očekuju u vrlo bliskoj budućnosti budu li iste ostale na snazi. Istinski je danas nemoguće ne osetiti poniženje, koje kao narod pod SNS-SPS kapom vlasti, doživljavamo po ko zna koji put. Danas NIS, juče turski dronovi u Prištini, i sve to od ličnih prijatelja predsednika koji realno ništa korisno za Srbiju ne zna da učini, ali se u sve apsolutno neovlašćeno meša. Opravdano se plašimo šta nas čeka sutra, prekosutra… Resorna ministarka Đedović-Handanović prosto kao da je u zemlju propala, ni traga ni glasa. A koliko do juče bila je jedna od glavnih medijskih zvezda SNS-SPS sazvežđa. A nije da nas ne može zadesiti i veća muka i bruka, jer hrvatski JANAF je danas promptno obustavio saradnju sa NIS dok istovremeno hrvatski ministar iz redova HDZ brže-bolje izjavljuje da je Hrvatska spremna da kupi NIS. Nepotrebno je trošiti reči kakve bi tek to negativne reperkusije izazvalo po Srbiju (naftni sukob Hrvatske i Mađarske vezan za privatizaciju INE od strane MOL bi bio, kako naš narod kaže, mala beba). Izjava dolazi baš od one hrvatske političke stranke kojoj su politika i ikonografija ustaštva baš nekako bliske, nikada se od iste valjano ogradili nisu. E sad da li su oni, pošto su pupčanom vrpcom vezani za ovu odrednicu, bliski našim opoziciono nastrojenim građanima, našim studentima najbolje zna SNS-SPS garnitura, a ponajbolje njihov vođ, istinski prerušen u političkog klovna, Aleksandar Vučić koji se ne libi da ovaj deo društva u Srbiji nemilice naziva ustašama. Tako nam trenutno stoji naša situacija u naftnom sektoru, što bi se reklo crno bez imalo beloga, sudbina nam je nažalost u stranim rukama u celosti.
Ni na polju elektroenergetike ne stojimo iole stabilno, a na pragu smo zimske sezone. Nije novost da nas je sneg iznenadio pošto je to postalo pravilo u poslednjih deceniju i više unazad. Veliki broj naselja u Srbiji je već danima bez snabdevanja električnom energijom. Uvoz električne energije, uz prilično visoke cene, je ozbiljan i konvergira ka nivou reda 1000MW tokom jednog dana, dok je istovremeno angažovanje naših termoelektrana na nedopustivo niskom nivou. Razumemo da se na vodotokove i proizvodnju iz hidroelektrana (HE) ne može imati dominantan uticaj kao na proizvodnju termoblokova. Stoga najozbiljnije sumnjamo u realizaciju remonta termoblokova (kvalitet, pravovremenost), kao i u kvalitet pripremljenog uglja (količine, kvalitet). Obzirom na enormnu potrošnju mazuta, zbog slabijeg kvaliteta uglja, opravdano pitamo direktora Elektroprivrede Srbije (EPS), Dušana Živkovića, da li će prestanak rada rafinerije u Pančevu imati reperkusije na rad naših termoblokova u predstojećem periodu?
Na polju gasa, za razliku od naftnog gde smo sa zebnjom čekali i dočekali loše vesti sa zapada, sa ogromnom zebnjom čekamo odluku sa istoka u vidu novog gasnog ugovora kojeg nam je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović obećao letos pa se predomislio u međuvremenu i obećao da će isti biti potpisan u septembru. Nadamo se da je i sam g. Bajatović svestan da je ugovor formalizacija volje ugovornih strana, ali i da svakako nije nemoguće da se jedna ugovorna strana nekada predomisli uprkos potpisu na ugovoru.
Sve u svemu, kompletna srpska energetika klizi sve dublje u živo blato bez mogućnosti aktiviranja kočnice na vidiku. Kočnice sa aktuelnom nesposobnom i korumpiranom SNS-SPS vlašću, nažalost, nema niti će je biti. Što pre takva vlast bude smenjena tim pre će se stvoriti potrebni uslovi za izlazak iz energetskog živog blata. A da li će biti i dovoljnih uslova, matematički govoreći, zavisiće isključivo od budućeg tima koji će dobiti mandat da vodi nacionalnu energetiku. Suvišno je pričati koliki će to izazov biti obzirom na dubinu energetske provalije u koju nas je gurnuo SNS-SPS režim.
