- Veći broj medija, pa i N1, objavili su 8.2.2026. godine vest da Srbija želi da učestvuje u vlasništvu mađarske nuklearne elektrane (NE) „Pakš 2“ sa 5 do 10 odsto. Instalisana snaga dva nova reaktora u NE „Pakš 2“ će biti 2×1200=2400 MW. Ako bi se mađarska strana saglasila da Srbija učestvuje sa (5 do 10)% u vlasništvu ove elektrane, to znači da bi Srbiji pripalo od 120 MW do 240 MW instalisane snage ova dva agregata. Sasvim je druga stvar to što su na brojne višegodišnje Vučićeve molbe u ovom kontekstu mađarska vlast i brat Orban apsolutnim ćutanjem jasno stavili do znanja šta o ovome misle. Pametnome dovoljno! Svako ko iole ima osećaj za red veličine konzuma Republike Srbije, čija se snaga potrošnje u različitim režimima rada tokom godine kreće u opsegu od 2500 MW do preko 6000 MW, zna da je ova priča velika lakrdija i puko predizborno zamajavanje građana Srbije u nedostatku boljih tema. Čisti populizam. Sve i da se Mađarska saglasi, što je potpuna utopija, da Srbija ima 240 MW u NE „Pakš 2“, to nije ni 5% snage konzuma u pojedinim vršnim režimima rada. Svi inženjeri elektroenergetike znaju da je 5% snage od ukupnog konzuma zanemarljivo. Jer Srbija u energetskoj tranziciji sa lignita treba da zameni termosektor koji je ukupnog kapaciteta 5000 MW. Vučić sa svojim satrapima, od kojih nažalost jedan deo dolazi i iz reda energetske struke, računa na to da većina nacije nema osećaj za odnose snaga proizvodnje i potrošnje u elektroenergetskom sistemu (EES) i namerno plasira ovakve besmislene priče.
Direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“, Slavko Dimović, hvali potez kupovine 5 do 10 odsto u NE „Pakš 2“ kao dobar sa strateškog i psihološkog stanovništva. Ovaj potez je potpuno beznačajan sa strateške tačke gledišta pošto je obezbeđenje 120 MW do 240 MW instalisane snage u NE „Pakš 2“ za Srbiju zanemarljivo jer je to svega nekoliko procenata snage konzuma u Srbiji. Dimoviću se može, kao diplomiranom tehnologu, oprostiti što nema osećaj za red veličine snage koju je potrebno obezbediti za energetsku sigurnost Republike Srbije. Kao i to što apsolutno ne poznaje kako EES funkcioniše. Ali mu se svakako ne može oprostiti što, kao papagaj, ponavlja Vučićeve potpuno sumanute ideje o malim modularnim nuklearnim reaktorima (SMR). A koje je Vučić onomad preuzeo od čuvenog Miće roštiljdžije. Doduše uz Makronovo šaputanje. Ne može se tolerisati kvazistruka ma gde i od koga dolazila, generalno. Zbog kvazistruke Srbija je upravo i dospela u situaciju urušene energetske bezbednosti države. Ponovo ističemo da postoji konsenzus kompletne stručne javnosti Srbije da su SMR neispitana i netestirana tehnologija čiji se prototipovi tek očekuju. Naglašavamo i to da u ovoj tehnologiji nemaju značajna eksploataciona iskustva ni države koje više od pola veka proizvode električnu energiju iz nuklearnih elektrana, poput Francuske na primer. Činjenica da u čitavom svetu u ovom trenutku ne postoji u komercijalnoj upotrebi nijedna nuklearna elektrana sa SMR se lako može proveriti u komunikaciji sa ChatGPT ili Copilotom ili jednostavnim pretraživanjem na Internetu. Ako kvazistruka baš nikako drugačije nema spoznaju. Ne čudi što Vučić, kao dokazano neodgovorni političar, izlazi u javnost sa populističkim izjavama u nameri da dobije jeftine političke poene kod, u ovom segmentu, nedovoljno pismenog dela populacije. Ali je veoma sporno što direktor Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ izjavljuje kako su Srbiji potrebni SMR. Iako je izvesno i sam svestan, bar informativno jer ipak je reč o diplomiranom tehnologu što nema ozbiljnijih dodirnih tačaka sa EESom, činjenice da čak i napredne države na polju nuklearne energetike, u praktičnoj primeni SMR nemaju! Ali da budemo iskreni, Dimović sigurno ne bi mogao da bude direktor instituta u državnom vlasništvu pod ovom vlašću da se sa tim nije saglasio Vučić koji se pita ama baš za sve. Zbog toga je jasno da Dimovićeve izjave nemaju nikakve veze sa elektroenergetskom strukom već su tu samo da podrže populističku Vučićevu politiku.
Energetski potpuno besmisleno učešće Srbije sa 5 do 10 odsto u NE „Pakš 2“ Vučić, uz podršku svojih satrapa, plasira u javnost u pokušaju da opravda preuzimanje, odnosno kupovinu, NIS a od strane mađarskog MOL a. Suština je u tome da kupovinom 5 do 10 odsto u NE „Pakš 2“ Srbija ne dobija strateški ništa na polju elektroenergetike. Ali predstavlja odličnu priliku za već razrađenu kriminalnu šemu SNS a i pljačku građana Srbije. Sigurni smo da će vrlo brzo o energetici Srbije odlučivati prava struka, u najboljem nacionalnom interesu. Time će kvazienergetika, koju je SNS-SPS kriminalni klan gajio poslednjih 15 godina kroz razne Mihajlovićke, Grčiće, Matejićke, Antiće, kumove kao što je Nikola Petrović, Atlagiće, Slijepčeviće, Bajatoviće, Komnenićke, Markoviće, Dimoviće, Nikoliće, Živkoviće i brojne druge, zasigurno otići na istorijsko smetlište. Odgovornost za uništavanje srpske energetike se podrazumeva i ista dolazi vrlo brzo.
