Građani Srbije su dobro upoznati s praksom Elektroprivrede Srbije (EPS) da se za dugove i od 10 hiljada dinara preti obustavom snabdevanja i izvršenjem. Mnogi građani su čak gorko iskusili da se obustavom i prekidom isporuke preti i u slučaju grešaka u obračunu EPS-a iako su reklamacije uredno podnete. Apsolutno je ispravno da EPS koristi zakonske mere koje mu stoje na raspolaganju da ostvari svoja potraživanja. Međutim, nije ispravno da EPS te mere sprovodi i u slučajevima grešaka u obračunu, pritom se ne osvrćući na reklamacije koje su uredno podnete i na koje kupcima nisu dati odgovori od samog EPS-a, što je zakonska obaveza EPS-a.
S druge strane, u tekstu „OTKRIVAMO 50 najvećih dužnika EPS-a“, koji je Nova objavila na svom sajtu 2.10.2025. godine, navode se najveći dužnici EPS-a čiji je ukupan dug veći od 200 miliona evra. Najveći dužnik je Železara Smederevo sa dugom oko 53.8 miliona evra, dok je drugi najveći dužnik Infrastruktura železnice Srbije sa oko 34.4 miliona evra. Među dužnicima je i MUP sa oko 1.2 miliona evra. Svi ovi veliki dužnici EPS-a nisu nikakva novost. Oni postoje već godinama i njihovi dugovi se vremenom uvećavaju. Tako se u pomenutom tekstu navodi da je dug Železare Smederevo u odnosu 2023. godini povećan za 1.7 milijardi dinara. Nažalost, ove dugove EPS nikada neće naplatiti. To znaju svi u EPS-u. Razlog za to je što iza ovih velikih dužnika stoji država pa se zakon na njih ne primenjuje. Sve gotovo identično kao i u slučaju najvećih poreskih dužnika među kojima su, između ostaloga, kompanije Željka Mitrovića, Miroslava i Marka Miškovića ali i brojnih drugih. Što dalje znači da država pod SNS vlašću ima ligu odabranih i zaštićenih koji su oslobođeni obaveza plaćanja poreza, plaćanja potrošene električne energije. A što se građana Srbije tiče, EPS je odavno oruđe države koje služi za perfidno zavlačenje ruke u džepove građana. To se radi preko netransparentnih i nejasnih stavki na računu za električnu energiju obračunatih po metodologiji koju nijedan građanin Srbije ne razume. Osim toga, selektivna primena zakona karakteriše poslovanje EPS-a duži niz godina i žrtve su jedino građani Srbije, dok su veliki dužnici zaštićeni i privilegovani da ne plaćaju električnu energiju.
U gorenavedenom tekstu navodi se da je profit EPS-a u 2024. godini pet puta manji od profita u 2023. godini. EPS to pravda lošom hidrologijom, rekordnom letnjom potrošnjom i nižim cenama za privredu od tržišnih. Na iznenađujuće visoku letnju potrošnju EPS se u nekoliko navrata žalio. Prosto je neobjašnjivo kako je EPS-u rast letnje potrošnje iznenađenje. Letnja potrošnja permanentno raste iz godine u godinu zbog sve veće upotrebe klima uređaja bilo da se radi o ugradnji ovih uređaja u kuće i stanove ili instalacije rashladnih sistema u velikim tržnim centrima (među njima prednjači Galerija u Beogradu na vodi). Ovaj trend rasta letnje potrošnje postoji duži niz godina unazad i pouzdano se može prognozirati da će se nastaviti zbog intenzivne stambene gradnje i prakse da se u sve nove stanove klima uređaji postavljaju već kao standard. Ovo je nešto što je opšte poznato i zato ostaje nejasno kako je rast letnje potrošnje EPS-u neočekivan kada je to firma čija je delatnost i snabdevanje električnom energijom, a samim tim analiza i prognoza potrošnje. Ali retko koja godina prođe a da EPS ne konstatuje da bi poslovanje sigurno bilo bolje da nije bilo loše hidrologije. To znači da niko u EPS-u ne snosi odgovornost već je odgovornost isključivo na majci prirodi. Loša hidrologija je postala već standardan i otrcan izgovor za loše poslovanje.
RO za energetiku Srbija centra (SRCE) je već dosta pisao o radu EPS-a tokom proteklog zimskog perioda. Rad elektrana je bio praćen bukvalno svakodnevnim ispadima termoblokova u Termoelektrani Nikola Tesla. Situacija je bila dovedena do takvog apsurda da je EPS kupovao električnu energiju unapred računajući da će mu neki termoblok ispasti, a kako bi izbegao interventni uvoz po najvišim cenama. Tako je protekla čitava prošla zima, a naročito poslednji decembar i januar. Ali uvoz po visokim cenama nije ono što je situaciju činilo najgorom. Daleko veće posledice su nastale usled devastacije termoblokova koji su često radili na tehničkom minimumu turbine, u nestabilnom režimu rada, i svakodnevno ispadali iz pogona. Svi inženjeri iz struke znaju da termoblokovi treba da rade snagom koja je bliska nominalnoj, a ne na minimumu. Izgleda da samo nestručnom rukovodstvu EPS-a ovo nije jasno. A ako im je jasno, onda se postavlja pitanje šta su učinili poslednjih godina da termoblokovi ponovo rade nazivnom snagom.
EPS više ne daje saopštenja u kojima iznosi realne probleme u svom radu. Sva saopštenja i izjave rukovodilaca EPS-a su prepuna samohvale uprkos očigledno lošim rezultatima. Učestanost ispada termoblokova je nekada bila jednom u par meseci. Sada je to svakodnevna pojava. EPS je nekada u javnosti organizovao kampanje za štednju električne energije pokazujući na taj način odgovornost u radu. Toga više nema jer je EPS odavno prestao da bude društveno odgovorna firma. A da li će to ponovo postati – pod ovim režimom i njegovim nestručnim kadrovima sigurno neće.
