Svanuće iznad Crkve Svetog Marka — i nad čitavim Tašmajdanom, srcem Beograda i Palilule.
Tamo gde su se nekada mešali mirisi lipa i mladosti, gde se pevalo, volelo i verovalo da je sve moguće. Palilula je tu delila svoje srce sa ostatkom Beograda — u parku koji nije samo zelenilo, već sećanje na sve što je Beograd bio nekad.
Ali danas, dok koračamo pored onoga što je režim srušio i onoga što namerava da sruši, vidimo kako jedna po jedna uspomena nestaju.
Nove generacije neće znati da je tu nekad postojala „Poslednja šansa“ — mesto smeha, muzike i prijateljstva, gde su se ispisivale priče jednog boljeg grada.
I ne, nisu srušeni samo spomenici kulture, već i sprave poput ljuljaški i klackalica što je još jedan napad na decu Beograda. Nažalost, radost i sreća pretvoreni su u konstantni strah kada će se neko dete ponovo povrediti.
Nedaleko odatle je zgrada opštine Palilula, iz koje je godinama rukovodio Aleksandar Jovičić, čovek koji je osumnjičen da je baš iz budžeta te opštine nelegalno prisvajao novac. Tik uz nju je i zgrada RTS-a, simbol medijskog mraka koji guši svaku istinu i svako pitanje čiji odgovor bi mogao da osvetli ovu zemlju.
A tačno ispod Tašmajdana — Peta beogradska gimnazija, u kojoj se danas bore nove generacije. Učenici koji ne pristaju na strah, koji ne pristaju na nametnutu ćutnju i direktive. Oni su dokaz da Srbija nije pokorena, da je sloboda i dalje u nama, u našoj deci, u svakom mladom čoveku koji kaže „dosta“. Oni, koji ne žele da im školu koju su odabrali da upišu vodi od strane vlasti nametnuta nekompetentna osoba.
I zato će se i ovoj zemlji ovo jednom lane zvati. Doći će sunce koje će rasterati naprednjačke crne oblake što godinama stoje nad našim gradom. Svetlost će zameniti strah, istina će pobediti laž, a ljudi će ponovo gledati jedni druge u oči — bez straha, bez stida, sa nadom.
Kada sutra srušimo ovaj korumpirani režim — svanuće ponovo, ne samo iznad Crkve Svetog Marka, već iznad svake ulice Palilule. Svanuće iznad svake škole, svakog parka, svakog prozora kroz koje naše komšije gledaju divne palilulske ulice a gde ljudi još uvek veruju da postoji pravda.
I tada će se Tašmajdan ponovo vratiti Beograđanima — kao mesto nade, kao mesto gde će se ponovo pevati, smejati i voleti.
Palilula će ponovo svanuti.
