U zemlji gde se buka često proglašava mišljenjem pojavio se novi “stručnjak” za tenis — portparol aktuelne vlasti, Dragan J. Vučićević. U pauzi između hvalospeva političkim dostignućima i kritika svima koji misle svojom glavom, gospodin Vučićević je procenio da je Novak Đoković — zamisli ironije — „propali teniser“.
Dok su se društvene mreže tresle od neverice i podsmeha, Novak nije rekao ništa. Umesto da uzvrati, samo je spakovao torbu, otišao u Atinu i podigao 101. pehar. Bez tvitova, bez izjava, bez “specijala” — samo reket, znoj i osmeh. I eto, gde reči padaju, titule govore.
Dok su bukači merili rejtning, Novak je merio udarce. Dok su portparoli trenirali glasne žice, on je trenirao mišiće i volju. I dok je neko pokušavao da ga “spusti”, Novak je — kao i uvek — jednostavno odigrao visoko, tamo gde buka više ne dopire. Možda bi se od njega mogli učiti maniri, ali za to treba tišina. A to je, izgleda, luksuz koji bukači ne mogu sebi da priušte.
