Postoje godine koje pamtimo po ponosu. I postoje one koje će ostati zabeležene po sramoti. Ova 2026. godina, nažalost, ulazi u drugu kategoriju. Da se podsetimo – te 2006. godina Beograd je bio domaćin Evropskog prvenstva u vaterpolu. Grad uređen, prilazi sportskim objektima čisti, organizacija precizna, atmosfera dostojna najvećih evropskih takmičenja. Evropa je tada videla zemlju koja zna šta znači sport i kako se poštuju sportisti i navijači. Ova 2016. godina – novo Evropsko prvenstvo, pune tribine, jasna poruka da je vaterpolo nacionalni ponos, a Beograd pouzdan domaćin.
A onda – 2026. Isti grad. Ista Beogradska arena. Ali potpuno drugačija slika. Neočišćeni prilazi, blato, prašina i improvizacija. Umesto da Evropa govori o igri, taktici i vrhunskim reprezentacijama, govori o tome kako izgleda dolazak na evropski šampionat u glavnom gradu jedne države. Razlika između 2006, 2016. i 2026. nije u novcu, niti u infrastrukturi. Razlika je u odnosu. Nekada je sport bio vrednost. Danas je smetnja. Nekada je organizacija bila ponos. Danas je obaveza koja se odrađuje bez volje.
Posebnu težinu ima činjenica da se gradonačelnik Beograda, nekadašnji vaterpolista, nije udostojio ni da prisustvuje otvaranju prvenstva. U godinama kada smo bili primer, prisustvo je bilo obaveza, a ne protokol. Danas – odsustvo. Tišina. Ignorisanje. Jasna poruka koliko je sport važan onima koji vode grad. Ovo Evropsko prvenstvo 2026. nije usamljen propust. Ono je simbol sistema u kojem se sport pominje u govorima, a zanemaruje u praksi. Sistema u kojem se tradicija koristi kao ukras, dok se stvarni posao – organizacija, uslovi i poštovanje – prepušta slučaju.
Kada uporedite Beograd iz 2006. i 2016. sa Beogradom 2026. godine, razlika je porazna. Ne zato što ne možemo bolje, već zato što očigledno ne želimo. I zato ovo prvenstvo neće ostati upamćeno po rezultatima u bazenu, već po slici koja je otišla u svet. Slici koja postavlja jednostavno, ali bolno pitanje – kako smo dozvolili da od evropskog uzora postanemo evropska opomena – i ko će za to konačno odgovarati?
