Uvrede upućene Novaku Đokoviću, koje su poslednjih dana stigle iz političkih krugova – pre svega od Zorane Mihajlović i Borisa Bratine – predstavljaju još jedan dokaz koliko je javni govor u Srbiji srozan kada ponestane argumenata. Umesto odgovora na poruke koje je Đoković uputio studentima i mladima, svedočimo ličnim diskvalifikacijama, omalovažavanju i podsmehu, što je nedopustivo – bez obzira na to da li govorimo o sportisti ili o bilo kom građaninu. Posebno je porazno kada se kao glavna „kritika“ poteže Novakovo formalno obrazovanje. Takva vrsta napada ne govori ništa o Đokoviću, ali govori mnogo o onima koji ih iznose. Novak Đoković je godinama najprepoznatljiviji ambasador Srbije u svetu, čovek koji je kroz sport, humanitarni rad i lični primer uradio više za ugled ove zemlje nego čitave garniture političara zajedno. Njegova disciplina, radna etika, posvećenost i društvena odgovornost ne mere se diplomama, već delima.
U tom kontekstu, priključivanje Bratine ovom narativu dodatno razotkriva obrazac – kada neko iz javnog života pokaže autonomno mišljenje ili podršku mladima i studentima, odgovor vlasti ili njenih glasnogovornika nije dijalog – već diskreditacija. Umesto da se polemiše sa idejama, udara se na ličnost. Umesto argumenta, nudi se podsmeh.
Takvo ponašanje ne vređa samo Novaka Đokovića. Ono vređa zdrav razum, vređa građane i vređa ideju da javna funkcija podrazumeva odgovornost, pristojnost i zrelost. Ako su Mihajlović i Bratina želeli da pokažu političku snagu postigli su suprotno – pokazali su nemoć da se suoče sa porukom koju Novak nosi, a to je poruka slobodnog mišljenja, podrške mladima i prava da se glas podigne bez straha.
U društvu koje se svakodnevno suočava sa odlaskom mladih, urušavanjem institucija i gubitkom poverenja, napadi na jednog sportistu zato što je stao uz studente predstavljaju ne samo politički, već i moralni sunovrat. Novak Đoković će ostati upisan u istoriji kao jedan od najvećih sportista svih vremena. A ovakvi istupi političara – samo kao fusnota sramote u vremenu kada je Srbija imala priliku za dijalog, a izabrala uvredu.
