Potpredsednik Srbija centra (SRCE) i redovni profesor sociologije na Filozofskom fakultetu Slobodan Cvejić pitao je zašto policija, povodom smrti studentkinje, nije nazvala Rektorat Univerziteta u Beogradu i da kaže: mi dolazimo zbog toga i toga, pa da im lepo otvore vrata, da uđu unutra i da urade šta imaju od svog posla.
“Možda tako jure narko-dilere, ali ovde su mogli da uđu. Da se razumemo, to je jednako zakonska mogućnost kao i ovo. To na koji će način policija da izvede bila je predstava koja je trebalo da posluži nečemu i da ima neku političku funkciju, to je njihova odluka da to urade tako. Ko je doneo tu odluku, gde, ko na koga utiče u tom lancu. Neko je hteo da pošalje određenu poruku”, rekao je Cvejić u gostovanju na televiziji Euronews Serbia i poručio da treba sačekati nalaze istrage.
On je istakao da je, kada je došlo do smrti studentkinje Milice Živković, dekan došao po pozivu portira, pozvao policiju da dođe i došao je jednak broj policajaca u pregled zgrade koja je najmanje jednako velika kao zgrada rektorata i sve je obavljeno uredno i po protokolu.
“Ja koji radim tamo, ne bih ulazio u to da se mešam policiji u posao. Ne mešam se ja u istragu i ne prejudiciram šta će biti nalaz. Ja sam rekao način na koji su oni ušli. Nije problem u tome što je policija ušla. Problem je u tome što jedna tabloidna televizija prati to, a policajci koji snimaju obezbeđuju snimak koji ide direktno na Informer”, objasnio je Cvejić.
On je, na pitanje o boravku studenata u zgradi posle 22 sata i priču o tajnim ulazima, rekao da postoji deo stare zgrade, povezan sa novom.
“Taj blok zgrade koji vi u suštini ne vidite, jer je on iza onog velikog murala – to je Filozofski fakultet. Plus, kada uđete u Rektorat, na vrhu zgrade levo stepeništem idete u Rektorat, administraciju, a desno stepeništem – Odeljenje za klasične nauke Filozofskog fakulteta. Svaki dan studenti idu gore-dole. Može da se prođe iz jedne zgrade u drugu. Može iz Platoa da se prođe na jedna vrata u zgradu”.
Cvejić je naglasio da nije potrebno odobrenje uprave fakulteta, jer portiri znaju da je taj neko produžio rad.
“Ja ostanem nekad u svojoj kancelariji do ponoći, nekad i duže ako imam nešto da radim. Portir prođe, pogasi po svim spratovima svetlo, obiđe sve prostorije. Ako ima nekoga, on kucne na vrata. Ako sam u kancelariji, on vidi svetlo, kucne na vrata, pita: profesore, jel ostajete?“, ‘Ostajem’. I on zna ko je gde i šta se dešava”.
