Prof. dr Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, izjavio je da je Zakon o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, koji je Vlada predložila, instrument tek kada jedna država ispuni sve uslove i služi za to da Evropska unija pomaže sve regione koji postoje i u razvijenijim državama EU, a koji znatno zaostaju u ekonomskom napretku i razvoju. Međutim, kako je naglasio, kod nas cela zemlja zaostaje.
„Prema podacima Eurostata o regionalnom bruto domaćem proizvodu izraženom u paritetnim jedinicama po glavi iskazanog u procentima onoga što je bio prosek Evropske unije 2020. godine, Beograd je 2018. bio na 73% proseka po glavi u paritetnim jedinicama. Znači, prilagođeno našim cenama na 73% proseka Evropske unije. Vojvodina je bila na 39%, Šumadija i Zapadna Srbija 26 i Južna i Istočna Srbija 27%. Prema podacima iz 2024. godine Beograd 87%, št već liči na neke malo manje razvijene regione, srednje i bolje stojećih evropskih zemalja. Vojvodina na 47%, Šumadija i Zapadna Srbija 33, Južna i Istočna Srbija 38%. Od 2018. do 2024. za tih sedam godina koje su ovde navedene, u Beogradu je ovo poraslo za 14 procentnih poena dok je recimo u Vojvodini poraslo za 8. Beograd ima više nego duplo veću paritetnu snagu za građane nego što imaju Šumadija i Zapadna Srbija ili Južna i Istočna Srbija. Svako od naših građana ko u poslednjih dve-tri godine dođe u Beograd može da se šokira time koliko koštaju cene rentiranja stanova, koliki su računi u restoranima i kafićima, koliko koštaju neke druge usluge. To je postalo frapantno i to je ono što je model ekonomskog razvoja SNS doveo ovih godina“. istakao je Cvejić i napomenuo da su instrumenti i novac koji bude stizao iz EU isto tako i izazov za nove modele korupcije.
„EU se bavi raznim aspektima lopovluka i korupcije. Pominju se i aktivna korupcija i pasivna korupcija. Telo za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima EU namenjenih fondovima kohezione politike je unutrašnja jedinica u Ministarstvu nadležnom za poslove finansija. Znači, unutrašnja jedinica kod Siniše Malog, i obavlja poslove koji se odnose na preduzimanje svih mera i aktivnosti u cilju zaštite finansijskih interesa EU i Srbije. Kada govorimo o tome da će i EU kontrolisati šta se tu radi, međusobni odnos između programskih organa i tela za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima po potrebi bliže se uređuju posebnim sporazumom o saradnji u skladu sa postojećim pravilima. Znači, mi nemamo u zakonu definisano ko će kontrolisati tog kontrolora koji se nalazi pod šapom Siniše Malog. Ovakvo rešenje je kao da ste ostavili kozu da čuva kupus. Po svemu onome što smo do sad videli, ovo može da bude novi izvor korupcije i sredstva koja se budu slivala ovde da bi pomogle regionima koje ste već ugrozili. Služiće ponovo tome da neko u Beogradu može da pije flašu vina od 30.000 dinara ili da jede biftek od 20.000 dinara“, zaključio je Cvejić.
