Beograd je postao talac nezapamćenog, organizovanog vandalizma, a fasade su postale oglasna tabla mržnje koju, po nalogu režima, ispisuju plaćenici SNS. Meta su svi oni koji se usuđuju da misle drugačije, zbog čega su stradale stotine uništenih privatnih kuća, stambenih zgrada i javnih objekata širom grada. Ono što potvrđuje ovu činjenicu je i frapantna selektivnost ovog „farbanja“ Beograda – dok su starije zgrade i domovi običnih građana išarani uvredama, novi objekti „povlašćenih investitora“ ostajli su netaknuti. Na primer, na zgradama Beograda na vodi nema nijednog grafita sa uvredama, jer režimska falanga tačno zna gde sme, a gde ne sme da prlja. To je i dokaz da je ovaj vandalizam sistemski projekat zastrašivanja.
Posebno je sramotno ćutanje Ministarstva unutrašnjih poslova. Iako su policiji dostavljeni brojni snimci sa nadzornih kamera i jasni dokazi o počiniocima, reakcija je izostala. Policija koja ne hapsi vandale dok uništavaju imovinu postala je servis vladajuće partije. Gradski odbor Srbija centra (SRCE) postavlja pitanje i Gradskoj upravi dokle će okretati glavu od uništavanja grada? Zato zahtevamo hitno uklanjanje grafita mržnje sa svih javnih objekata o trošku budžeta koji pune svi građani, s obzirom da je Gradska uprava to dužna po Odluci o uklanjanju grafita iz 2019. godine. Moralna obaveza gradonačelnika Šapića, inače visokog funkcionera SNS, bila bi da, po povratku u Beograd na radno mesto, iz gradskog budžeta obezbedi i sveobuhvatnu pomoć i subvencije vlasnicima privatnih kuća i stambenim zajednicama čije su fasade oštećene u ovom talasu režimskog vandalizma. Dok Šapić troši milione dinara našeg novca na kozmetičke projekte i ličnu promociju, pred očima mu je grad postao oglasna tabla sa predizbornim porukama SNS. Njegovo ćutanje je potpis na svakom od tih grafita. Ako, između ostalog, nije u stanju da zaštiti fasade Beograda od partijskih kolega i Vučićevih „lojalista“, više nije dostojan da vodi ovaj grad ni jedan jedini dan.
