Lojalisti u Srbiji su u poslednje vreme u ogromnom problemu – taman su nekako uspeli da se uzdrže od bacanja ljudi u Dunav, naravno uz naknadne pohvale šefa – kad su ih snašle nove nevolje – prvo su morali da se potuku sa kolegama iz policijskih odreda u Loznici, tek da im pokažu da su oni ipak hijerarhijski važniji, a zatim su morali da „obnove gradivo“ gaženjem na mirnom protestu u Beogradu.
„Ovog puta žrtva nisu bili studenti, već čovek od 90 godina. Odmah nakon toga usledio je međusobni sukob i upucavanje jednog od sopstvenih članova, i to u prisustvu načelnika policije Beograda. Sve se ovo dešava u situaciji kada na sve strane ‘brod curi’, kada su ih ‚mrski‘ Evropljani pritisli da izmene na silu donete nakaradne zakone, i to u vreme kada se od šefa traži raspisivanje izbora o kojima se naveliko govori“.
SRCE ukazuje da se za to vreme, niskorangirani, trećerazredni lojalisti po ministarstvima trude da opravdaju svoje ničim izazvano osvojeno ministarsko mesto, zahtevajući od zaposlenih sakupljanje sigurnih, tzv. kapilarnih glasova, po već ustaljenom principu ucena i pretnji.
„Primer ovome je najnovija akcija koja se sprovodi u ministarstvu kojim upravlja pitoreskni ministar informisanja i telekomunikacija po imenu Boris Bratina. Ovaj ministar u vladi koja je deklarativno opredeljena za evropski put Srbije, nekadašnji je pristalica i član opskurnih nacionalističkih grupacija. Žučno je propagirao program kojim su se one „zalagale isključivo za imperativni mandat – mandat u kojem ste u svakom trenutku smenjivi“, precizira SRCE.
Prema saznanjima beogradskog odbora SRCE, poslednjih nedelja u Ministarstvu kojim rukovodi, njegovi poslušnici se aktivno bave skupljanjem kapilarnih glasova za nadolazeće izbore, iako ih njihov ‘vrhovnik’ još uvek ne zakazuje.
„Pojačano se vrši direktan pritisak na sve zaposlene uz pretnje gubitkom radnog mesta ili premeštajem na nižu poziciju. Novitet je pretnja izmenom sistematizacije radnih mesta, kako bi se otkazima opomenuli neaktivni sakupljači glasova. Teorija o demokratskom sistemu, slobodno izraženoj volji i sigurnom glasačkom pravu se više ne pominje. Naprotiv. Pretnje, ucene, zastrašivanja i povređivanja – to su ministrova ‘demokratska’ rešenja za ostanak na vlasti, bez imperativnog mandata i srpske sabornosti koje je nekada najavljivao. Ono što je donedavno izgledalo kao jednostavna akcija prikupljanja glasova, postaje ozbiljan problem koji, kroz primenu sile, dovodi do sopstvenih žrtava“.
