Prema dostupnim informacijama, demontažu bivše Azotare preuzima američka kompanija Fenix (Phoenix Equipment Corporation) iz New Jerseyja. Ova firma se specijalizuje za kupovinu, sigurnu demontažu i relokaciju starih hemijskih i procesnih postrojenja širom sveta, često izvozeći kompletnu opremu u Afriku gde se stara imovina pretvara u novac.
Demontaža će ići u dve faze:
Prva faza (okvirno 9 meseci): demontira se pogon azotne kiseline, Amonijak 3 i Karbamid 1.
Druga faza: ostatak pogona.
Ukupan rok za celu operaciju je 2 godine.
Prema dostupnim informacijama, kompletna fabrika/oprema se prebacuje u neku afričku zemlju.
Umesto da Azotara i dalje proizvodi đubrivo za našu poljoprivredu, njeni pogoni i oprema biće rastureni i najverovatnije izvezeni. Nekadašnja strateška fabrika veštačkih đubriva u Pančevu, deo nekadašnjeg HIP-a, prodata je 2021. godine iz stečaja novosadskom Promistu za samo 5,5 miliona evra. Od tada su novi vlasnici ostvarili desetine miliona evra profita.
Umesto nastavka i modernizacije proizvodnje, plan je očigledan – potpuno brisanje industrijske prošlosti. Setimo se i spora sa američkim Nitron Group oko duga Promista od preko 23 miliona dolara. Dug koji se izgleda, „kompenzuje“ preko same imovine fabrike (zaloge, blokade računa i uplitanje OFAC-a). U međuvremenu izmenama Plana generalne regulacije (Celina 8 – rani javni uvid 2025), većina ključnih pogona biće uklonjena kako bi se na tom mestu izgradio data centar u centralnom delu kompleksa (sa pratećim objektima, generatorima i gasnom elektranom).
Pitanja koja svi postavljamo:
Da li će data centar graditi i vlasnički kontrolisati sam Promist( koji je trenutni vlasnik), Nitron Group(koji ima sudska potraživanja) ili će država otkupiti zemljište (nakon „čišćenja“ od strane Phoenix) ili će se pojaviti novi igrač u međuvremenu?
Po svemu sudeći, za sad, deluje da je u ovom slučaju Nitron Group poverilac, a Phoenix potencionalni izvođač radova na demontaži pogona. Ne Promist. Ko stoji iza čitave ove zavrzlame, ko je taj koji odlučuje i u čije ime? Postavlja se ozbiljna sumnja da li je data centar uopšte stvarni cilj ili se koristi kao privlačan marketinški izgovor.
U isto vreme kada se Azotara temeljno čisti, planiraju se nove železničke obilaznice i račve za opasne materije u pančevačkoj industrijskoj zoni, uključujući pravac Beli Potok – Vinča – Pančevo (sa novim mostom preko Dunava). Ovo je deo šireg čvora i modernizacije pruge ka Zrenjaninu i Vršcu, a zatim ka Rumuniji i Mađarskoj. Magacinski i logistički prostori su daleko jeftiniji za realizaciju, zahtevaju manje infrastrukture i savršeno se uklapaju sa novom železničkom mrežom namenjenom transportu opasnog tereta.
Data centri se često koriste kao moderna i prestižna slika za javnost i potencijalne investitore, dok se u sličnim brownfield projektima na kraju ipak grade skladišta i logistički terminali koji brže i sigurnije donose profit. Ne isključujemo i tu mogućnost da ipak bude data centar, ali više kao hibrid projekat (data centar+veliki magacini+logisitčki terminal).
Zahtevamo:
Potpunu transparentnost oko ugovora sa Fenixom i planova za data centar
Javnu raspravu o tome ko će biti krajnji vlasnik i operater
Zaštitu interesa Pančeva i Srbije, a ne samo privatnih profita
SRCE Pančevo je kroz svoje tekstove upozoravalo na ovakve procese. Gubimo stratešku proizvodnju, radna mesta i kontrolu nad sopstvenim zemljištem, a dobijamo tuđe „moderne“ projekte bez jasnih odgovora.
Srbija centar SRCE Pančevo
