Ovih dana se i u Dunavu ogledaju rezultati režimske politike. Meštani Vizića i Neština – sela na teritoriji opštine Bačka Palanka, trpe sve vidljivije štetne posledice odavno ogoljene odluke vlasti da koči i sprečava evrointegracije Srbije. Na talasima antievropske politike, doplovile su muke i problemi u obavljanju svakodnevnih, životnih aktivnosti građana. Dok se u okviru Evropske unije granice brišu i gube, nas ova vlast primorava na svakodnevne prelaske rampi. Ne tuđih, već Vučićevih rampi.
Surova je simbolika „Entry/Exit“ sistema. Što poseješ, to ćeš i požnjeti. Ali, ne muči se Vučić. Ne muči se ni Ivica Dačić. Muče se građani. Treći je dan kako traju blokade prilaza graničnom prelazu Neštin. Prava adresa za kritike je Vučićev režim. Višegodišnje tapkanje u mestu i namerna opstrukcija evropskog puta Srbije nas je dovela u ovu situaciju. Besmisleno je tražiti rešenja od nosilaca javnih funkcija, koji su zapravo uzrok problema i koji ciljano i marketinškim manipulaciijama podgrevaju antievropski narativ.
I opet vlast zamazuje oči ljudima trijumfalnim mahanjem nekakvom privremenom građevinskom dozvolom. U stvarnosti, nije ishodovana dozvola za novi most kod Bačke Palanke, već samo za izvođenje pripremnih radova – za 440 metara pristupnog puta i raščišćavanje terena. To je stvarnost, a ne bajke lokalnih funkcionera da je novi most već „gotova stvar“. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova kaže da Srbija ova pitanja rešava na svim nivoima, bilateralno. Pa ministre, koliko još vode treba da protekne Dunavom, pa da glagol rešavati pređe u svoj svršeni oblik?
Pomenuta dozvola predstavlja „gašenje požara”, birokratski manevar i skretanje pažnje sa suštinskog problema – problema izolacije. Radikalska politika ne gradi mostove. Naprotiv, ona ih svesno ruši i od Dunava pravi nepremostivu prepreku. Neki drugi novi most – most poverenja između nas i EU, bi nam bio korisniji od hladnog betonskog ili čeličnog.
Vlastodršci se hvale privremenom građevinskom dozvolom za zemljane radove i pristupnu saobraćajnicu. Vredi to, kažu oni, 154 miliona dinara. Ali, ne zove se taj dokument slučajno privremenim. Ne rešavaju se problemi građevinskom trakom za kretanje mehanizacije i dopremu materijala. Građanima treba pristupna saobraćajnica koja će nas što pre dovesti do pristupanja Evropskoj uniji. Postoji bar 154 razloga za to!
Dragana Zavalić
