Na prvi pogled, blagougodno i ohrabrujuće deluje visokoumna izjava predsednika Vlade profesora Macuta od 5.avgusta da „država ulaže maksimalna sredstva u unapređenje zdravstvene zaštite stanovništva“. Na drugi pogled, ova neobrazložena i neobavezujuća izjava, donosi brojna pitanja i nedoumice. Da li nam je nešto jasnije posle nje? Da li smo bliži istini? Da li nešto možemo da zaključimo? Da li se radi o velikoj istini ili manipulaciji?
Ukoliko ostavimo po strani zabrinjavajuću činjenicu da decenijama u Srbiji postoji neprihvatljiva, stručno neopravdana supremacija (dominacija) kurativne medicine (medicine koja leči) nad preventivnom medicinom, koja odlaže ili sprečava pojavu određenih bolesti, razmotrimo samo istinitost dela izjave da „država ulaže maksimalna sredstva“.
Statistička agencija EU Eurostat, objavila je podatke realnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika za gotovo sve evropske zemlje, a oni nedovosmisleno pokazuju da je Srbija jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi. Naime, prosečan realni BDP po glavi stanovnika 2024.godine u EU iznosio je 33.530 evra, a u Srbiji samo 8.900 evra. Surova je istina da realni BDP po glavi stanovnika u Srbiji iznosi samo 26,6 odsto prosečnog realnog BDP stanovnika EU.To znači, da Evropljani imaju više novca za bolji i kvalitetniji život, više mogućnosti da kupe više robe i usluga, da putuju, ulažu u svoje zdravlje, obrazovanje ili nekretnine.
Ove godine je planirano da se za funkcionisanje zdravstvenog sistema Srbije potroši skoro 638 milijardi dinara (5,4 milijardi evra), što je 5,7 odsto BDP. Države članice Evropske unije za zdrastvene rashode odvajaju u proseku oko 7 odsto. Češka i Austrija (obe po 9,2 odsto) i Francuska (devet procenata), imaju najveće državne rashode namenjene zdravstvu u odnosu na BDP.
Srbija ima najmanje ulaganje u lekove po glavi stanovnika na godišnjem nivou, samo 136 evra. Daleko smo iza Bugarske (198 evra), Rumunije (235 evra), Hrvatske ( 282 evra) ili Slovenije ( 468 evra). Za lečenje naših građana u inostranstvu planirano je ove godine samo 350 miliona dinara(2,9 miliona evra). Na drugoj strani, Uprava za igre na sreću dobiće iz budžeta čak 1 380 117 000 dinara ( četiri puta više nego za lečenje naših građana u inostranstvu!). U ovom teatru apsurda, mi ćemo i dalje bolesnike da upućujemo u inostranstvo na lečenje zahvaljujući SMS porukama i humantarnim akcijama.
U našoj zemlji, ove godine po glavi stanovnika biće odvojeno skoro 800 evra za zdravstvo, ali to je ipak tri puta manje od proseka zemalja EU. I zbog toga, 42 odsto ukupnih troškova u zdravstvu( 664 evra po glavi stanovnika), građani pokrivaju iz svog džepa odlaskom u privatno zdravstvo. U Hrvatskoj je to tri puta manje ( 215 evra). Sve iznad 20 odsto govori da je zdravstveni sistem u ozbiljnom problemu. U međuvremenu, po izjavi predsednike Republike „mi smo u poslednja tri meseca, sa nečim što ćemo potpisati za sedam dana, dati za naoružanje i opremu više od 6 milijardi evra“.
Posle ovih činjenica, izjavu predsednika Vlade, koja relativizuje probleme u zdravstvu, smatram netačnom i etički problematičnom. Suštinski problem u našoj zemlji je što nemamo jasno definisane i ozakonjene prioritete, te je podela „ekonomskog kolača“ (čitaj budžeta) nestručna, nepravedna, netransparentna i neetička. Nažalost, zdravstveni sistem je bio, i ostao, ekonomski i socijalni ventil našeg društva.
Predsednik Odbora za zdravstvo SRCE i narodni poslanik prof. dr Dragan Delić
