„Problem je što nijedan algoritam do sada nije uspeo da od laži i propagande napravi istinu. On može da proizvede buku za opseniti, ali ne može podršku. Može da plasira privid saglasnosti, ali ne i stvarnu saglasnost“. (R. Pivljanin)
Nedavno je odjeknula vest u Šapcu, ali i u celoj Srbiji, da je „Mali Pariz“ kraj Save dobio fabriku robota i 200 radnih mesta. Ne baš u gradu Šapcu, već u Majuru koji verno i vredno glasa. Da ostavimo političnost i naduvavanje kampanje „najboljeg, najvećeg i najjačeg“, preko novootvorenog prostora za montiranje robota, naglašavamo da Srbija centar svakako podržava otvaranje novih radnih mesta. Međutim, ovde se sa pravom postavlja pitanje za građane Šapca, kakvih radnih mesta i ko će zapravo raditi u novootvorenom pompezno najavljivanom objektu? Najoptimalniji i stručan odgovor nedavno je dao vrhunski stručnjak za robotiku, profesor dr Kosta Jovanović sa Elektrotehničkog fakulteta. On je naglasio da pravi razvojni efekat novootvorene „fabrike“ neće zavisiti od broja sklopljenih robota, već od toga koliko će domaćeg znanja, inženjera i kompanija biti uključeno u njihov razvoj. Profesor Jovanović, mlad i (perspektivni stručnjak koji je međunarodno priznat i poznat), naglasio je da je za pozicioniranje u robotici neophodan čitav „ekosistem“ od obrazovanja i istraživanja do domaće proizvodnje komponenti i razvoja softvera i veštačke ineligencije. Sklopljeni roboti su namenjeni tržištu Evrope i sveta. Profesor je naglasio da „jedna fabrika sama po sebi ne znači da Srbija postaje robotička sila, naročito ako se kod nas SAMO SKLAPA robot, čiji su motori, senzori, elektronika, baterije softver i AI razvijeni negde drugde. Prema profesoru Jovanoviću da bi takva fabrika imala razvojni efekat, ona MORA da postane deo širokog ekosistema, domaćih fakulteta, instituta, inženjera, tehničkih škola, kompanija, dobavljača i istraživačkih grupa. Srbija nema zaokružen industrijski kapacitet za samostalni razvoj i masovnu proizvodnju humnoidnih robota. „Srbija ne treba da se takmiči u broju proizvedenih robota, već u domaćem znanju koje se u robote ugrađuje…“
Dakle, nepotreban je i potpuno amaterski nastup predsednika Aleksandra Vučića koji se hvali robotima u jednom gradu tokom svoje kampanje koja obiluje svim i svačim, a najviše politikantskim Potemkinovim selima.
Da rezimiramo, Šabac je samo postao ispostava za sklapanje, ali ne i proizvodnju humanoidnih robota. Zaposleno je samo 200 ljudi sa nižim stepenom kvalifikacije. Oni slažu i montiraju robote, kao i telefone. Nisu uključeni, niti angažovani naši stručnjaci, inženjeri i ljudi koji suse usavršavali na robotskim sistemima u inostranstvu. Ozbiljne zemlje PROIZVODE od 10.000 do 50,000 robota godišnje (Kina), Nemačka 15.000) Srbija planira samo sklapanje humanoidnih robota oko 1000 – 2000, a najviše, 5000 godišnje.
Dakle, ponovo je Srpska napredna stranka pokušala da građanima servira sajber budućnost koja kvantnim skokovima u letećim, automobilima otvara velika vrata u maloj i namučenoj Srbiji, u kojoj preko 30% stanovnika prestonice nema kanalizaciju, značajan broj sela i gradova nema vodu, dok se mnoge škole još uvek „diče“ toaletima čučavcima. Gradski odbor Srbija centra apeluje na šabačku vlast da javno informiše građane Šapca, a pre svega Majura, o kvalitetu radnih mesta u fabrici „Minth“ o tome da li su angažovani srpski stručnjaci, inženjeri, programeri, ili su naši građani ponovo jeftina i nekvalifikovana radna snaga, dok država šakom i kapom dotira stranog kineskog investitora.
Gradski odbor Srbija centra Šabac
