Dva i po meseca u kasarni ne prave od momaka vojnike, niti 75 dana garantuje ozbiljnu vojnu obuku. Vojska se ne jača prostim povećanjem broja ljudi na spisku i broja novih uniformi.
Ako je cilj da se popuni Vojska Srbije i ojača ratna rezerva, za to je potreban ozbiljan i održiv plan. Niko ne spori da rezervni sastav mora da postoji. Ključno pitanje je kakvu će stvarnu vojnu sposobnost ti ljudi imati nakon dva i po meseca obuke i kako će se ta sposobnost održavati narednih godina.
SRCE predlaže jasan redosled poteza: pre konačne odluke mora da se uradi detaljna i stručna procena stvarnih potreba Vojske Srbije. Tek na osnovu tih podataka može da se odredi model služenja. Ako se vojni rok vrati, mora da bude deo sistema koji povezuje osnovnu obuku, profesionalni sastav i funkcionalnu rezervu.
Ne smemo ignorisati probleme profesionalnog sastava – popunu, uslove službe, obuku i odlazak obučenih ljudi. Dakle, Vojsci Srbije nisu potrebne velike brojke samo na papiru. Potrebni su ljudi koji će, u trenutku krize, zaista znati da rade svoj posao.
Zato tražimo jasne odgovore na četiri pitanja:
– Koja konkretna znanja i veštine vojnik treba da stekne za 75 dana?
– Koliko ljudi godišnje Vojska Srbije treba da obuči i za koje zadatke?
– Da li postoje potrebni kapaciteti za kvalitetnu obuku?
– Koliko će sistem koštati i kako će se finansirati naknadna obuka rezervista?
Bez ovih odgovora ne može se ozbiljno proceniti šta se ovim modelom dobija i da li je održiv.
Vojni rok može da bude deo sistema odbrane, ali sam po sebi nije sistem odbrane.
Resorni odbor za odbranu i unutrašnje poslove SRCE
