Vlast milijarde ulaže u avione, raketne sisteme, dronove i PVO. To jeste važno. Ali važnije je da vojsku ne čini samo vojna tehnika – čine je ljudi.
21. septembra unapređeni su oficiri u činove generala i postavljeni na nove dužnosti. Nećemo ocenjivati te odluke niti ljude koji su unapređeni. Oni nisu sada tema. Tema je kadrovska politika u Vojsci Srbije.
Zakon određuje ko odlučuje o unapređenjima i postavljenjima. To nije sporno. Pitanje je nešto drugo: Da li baš ista pravila i isti kriterijumi važe za sve?
U vojsci čovek godinama radi da bi napredovao. Uči, stiče iskustvo, preuzima odgovornost i pokazuje rezultate. To mora da bude osnova za njegovu karijeru – od profesionalnog vojnika i podoficira do najviših oficirskih dužnosti. Isto tako važi i za vojne službenike i nameštenike.
Ako profesionalni pripadnik Vojske vidi da znanje, rad i rezultati nisu dovoljni i da politička bliskost može da bude važnija, onda problem nije samo u jednom unapređenju. Ljudi počinju da gube veru da se trud isplati. Najbolji mogu da izgube motivaciju ili da odu. Vojska tada gubi ljude koje je godinama stvarala.
Pravo je vlasti da odlučuje tamo gde joj zakon daje nadležnost. Politička bliskost ne sme da bude merilo nečije vojne karijere.
Čin se zaslužuje službom. Ako se dobija zbog politike, cenu na kraju plaća Vojska Srbije.
Resorni odbor za odbranu i unutrašnje poslove
