Još uvek postojeći i svakako „nadležni“ Ministar (pr)osvete, Dejan Vuk Stanković apsolutno se nijednom rečju ne oglašava o tragičnom rezultatu PISA (Programe for International Student Assessment – Program za međunarodno ocenjivanje učenika) testiranja dece Srbije koje je obavljeno 2025 godine. Rezultati su objavljeni 8. septembra i celo Ministarstvo ćuti i žmuri. Misle, ako stave povez preko očiju ili rajsferšlus na usta, proći će…
Najnoviji rezultat PISA testiranja je doneo istorijski najniže ocene naših učenika. Međutim, za ovaj dramatičan pad (još uvek vladajuća) SNS krivca traži u tromesečnom protestu dece i nastavnika u 2025. godini povodom pada novosadske nadstrešnice.
Pa gospodo nadležni, red je da vam se šapne, ili bolje da vam se VIKNE, neće da može!
Krenimo od početka. Šta je PISA testiranje? Ko ga sprovodi? Iz kojih oblasti? Koji uzorak dece je testiran? i na kraju, Kakvi su rezulati? Gde se nalazi Srbija sa svojim PISA testiranjem u odnosu na ostale zemlje?
PISA testiranje je najveće međunarodno istraživanje u oblasti obrazovanja koje meri koliko petnaestogodišnji učenici umeju da primene stečeno znanje u svakodnevnom životu. Organizuje ga Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) svake treće godine. U ovom velikom istraživanju u kojem je 2025. učestvovala 91 zemlja i ekonomija, obuhvaćeno je 760.000 učenika od 15 godina, širom sveta.
U Srbiji je PISA test radilo 7.000 učenika, između 15 i 16 godina u 178 škola. Oni su predstavljali ukupno 55.300 svojih vršnjaka. Test se sastojao od tri dela: čitalačke pismenosti, matematike i prirodnih nauka.
U prirodnim naukama, čak 43 odsto ispitanika se nalazi ISPOD PRAGA PISMENOSTI, u matematici, 53 odsto naših petnaestogodišnjaka (više od polovine) ne ume da reši prost svakodnevni matematički problem, što se tiče čitalačke pismenosti, a čak 48 odsto (skoro polovina) NE RAZUME SUŠTINU pročitanog teksta.
Vrhunske rezultate u PISA testiranju u Srbiji (nivo 5 i 6) postiže samo 1 – 2 odsto učenika u Srbiji, dok je prosek OECD 5 – 8 odsto. Dodatni test iz kompjuterskog rešavanja problema nije uspelo da savlada čak 60 odsto učenika iz Srbije. Kao razlozi ovako poraznih rezultata navode se: prekomerna upotreba AI (veštačke inteligencije), učenje napamet, negativan stav prema školi i školovanju (28 odsto učenika smatra da gubi vreme u školi).
Ono što upada u oči je da kao jedan od ključnih razloga koji opravdava loše rezultate Ministarstvo prosvete navodi društveno – političke potrese i dugotrajne štrajkove učenika i nastavnika. Ovaj poslednji razlog Ministarstvo pokušava da filtrira kao glavni i da ga pojača toliko da svi pomislimo da je u obrazovanju neprekidno „cvetalo cveće“ dok nastavnici i učenici nisu ušli u tromesečni štrajk.
Ovakav način prebacivanje krivice na drugog, po principu, NISAM JA MAJKE, MI! ne može više biti izgovor za nerad, nepostojanje strategije i sistematsko uništavanje obrazovnog sistema od strane Vlade i izabranih ministarskih pulena tokom 14 godina njihove apsolutne vladavine.
Prema mojim saznanjima, samo je jedan nestranački ministar zaista imao viziju i želeo nešto da uradi, ali je on smenjen brzopotezno, na samom početku reformi koje je počeo da sprovodi. Da se tu ne talasa!. Svi njegovi naslednici su se vodili rečenicom „Malo radnem, malo sednem, lezi lebu da Te jednem“ (Lj. R.) i opstajali u proseku godinu i po do dve. Za to vreme svesno i namerno izazvnog diskontinuiteta u obrazovanju, učenička znanja, motivacija nastavnika, agilnost i stručnost su se polako topili.
Pre nekoliko godina sam imala priliku da razgovaram sa nastavnicima i odgovornima za PISA testiranje u Finskoj, Francuskoj, Sloveniji. Kada sam ih pitala kako se oni pripremaju ili ponašaju za testiranje, odgovorili su mi i ono što znam i ono što sam naslućivala. Za PISA testiranje se učenici ne pripremaju, jer ono predstavlja presek naučenog, primenljivog i operativnog kroz 8 – 9 godina školovanja, ali se odnos prema PISA testiranju neguje.
Nastavnici u drugim zemljama i sama škola od početka školovanja dece (6 – 7 godina) neguju rečenicu „Jednog dana imaćeš čast da te tvoja zemlja izabere da je predstavljaš na prestižnom PISA testiranju koje govori o kvalitetu obrazovanja i tvog znanja koje si dobio u školi. Budi svestan da ćeš tim izborom biti počastvovan“. Takođe, tokom školovanja, nastavnici i uprava škole upoznaju učenike sa izgledom testa i osnovnim propozicijama testiranja. Pored toga, učenicima se sugeriše da to što je test anoniman, ne znači da prema njemu ne treba imati izgrađen osećaj odgovornosti, jer predstavljaju svoju zemlju. Korektnom izradom i pristupom testu pokazuješ da si patriota i da ti je važno kako predstavljaš svoja znanja koja si stekao kroz obrazovni sistem svoje zemlje.
U Srbiji to izgleda ovako (lično prisustvovala). Uleće pedagog ili psiholog škole, eventualno razredni starešina, i kaže: „Ti, ti, ti, i ti, (oštro gledajući i pokazujući prstom) sutra, preko puta u Višoj Pedagoškoj (u Šapcu), radite neki test, nemate obavezu da se spremate, anoniman je, ne kvari vam nijednu ocenu, ne ocenjuje se, svejedno je kako uradite, kazne nema. Dobićete dva sendviča i ne idete dva dana u školu. Nemam pojma kako ste izabrani, „izbacio“ vas kompjuter“. I to je to. Anonimno je, pa nije ni bitno.
Poslednjih godina Ministri prosvete koje je regrutovala SNS, čak nisu ni upućeni o kom testiranju je reč, pa nastavnici decu izvode direktno sa nastave.
Eto, to je taj sendvičarski narativ i udubljivanje u veoma važno testiranje na nivou sveta.
Sve su otrovali idejom plitkoumne sendvičarske politike. Obrazovanje još uvek odbija da se povinuje i da prestane da razlikuje slovo Ђ i Ћ.
Dr Tatjana Marković – Topalović, narodni poslanik raspuštene Skupštine u zemlji bez predsednika
