Potpredsednik Srbija centra (SRCE) i kandidat liste Evropska Srbija za poslanika dr Mihailo Brkić izjavio je da je politika prema Kosovu i Metohiji koju su devedesetih vodili socijalisti i radikali, a kasnije Srpska napredna stranka dovela do toga da sad imamo rezultate kakve imamo i da sada “moramo da se vadimo”, pa zato, ko god želi dobro ovoj zemlji, mora da pregovara na međunarodnoj areni i da traži saveznike, što ova vlast nije u stanju.
“U svakom slučaju, moramo da razgovaramo i da tražimo saveznike, a tih saveznika ima u EU. Mislim da ova vlast više saveznike ne može da nađe”, rekao je Brkić u predizbornoj debati na televiziji EuroNews Serbia.
Evropska Srbija će, najavio je on, kad ovaj režim ode sa vlasti, napraviti jednu vrstu analize i obelodaniti dosadašnji pregovarački proces, koji nije bio javan i hermetizovan je, razgovor je vođen “između četiri zida”.
Brkić je objasnio da stav vlasti po pitanju Vašingtonskog sporazima i Ohridskog aneksa, da “ono što nije potpisano, nije dogovoreno” u međunarodnim odnosima ne važi.
“To će zahtevati jednu vrstu vrlo precizne analize šta je zapravo dogovoreno, jer to i dalje ne znamo. Javnost u poslednjih 13 godina nije bila u prilici da se uopšte pouzdano obavesti o tome šta je konkretno do kraja dogovoreno.
“Sve što je dogovoreno tada i što je u korist Albancima, to je sprovedeno, ono što je u korist Srbima nije sprovedeno. A kako se vodio pregovarački proces – umesto da se pregovaralo tako da se ništa ne dogovori dok se sve ne dogovori, jer to je bio princip kako se vode ozbiljni pregovori, zbog unutrašnjih razloga i zbog toga što se vlast SNS pokazala kao veći Evropljanin od Evropljana, oni su prihvatili da su se stvari koje mogu da se odmah implementiraju, a koje su očigledno išle u korist kosovskim vlastima, bile implementirane odmah. To je na kraju dovelo do zanemarivanja srpskog interesa na Kosovu”, ukazao je Brkić.
On je podsetio na obećanja Aleksandra Vučića da nikada neće dati jezero Gazivode, a ono je u međuvremenu postalo mesto prostor gde prištinska vlast radi šta hoće, uključujući i rušenje objekata, što je posledica politike režima koja je 2023. godine dovela do toga da sever Kosova, gde je ipak postojao neki oblik direktne državne vlasti Srbije, postane integralni deo nezavisnog Kosova.
