U završnici kampanje, izjave direktora BIA, predsednice Skupštine i nosioca vladajuće liste stvaraju utisak da se politički protivnici predstavljaju kao pretnja državi. To je ocena SRCE. Tražimo da vlast pre izbora jasno kaže da ne planira vanredne mere, a građanima obećavamo profesionalnu i zakonom ograničenu službu.
Na svečanosti povodom Dana BIA, 16. oktobra, direktor Vladimir Orlić rekao je da će Agencija odgovoriti „svima koji se drznu da krenu na našu državu“, „i onima spolja i njihovim poslušnicima iznutra“. Nije naveo na koga konkretno misli. Takve poruke mogu se razumeti kao upozorenje i građanima koji kritikuju vlast. Direktor BIA treba jasno da razlikuje ugrožavanje bezbednosti države od političkog neslaganja.
Orlić se SNS-u pridružio 2008. godine, a u Predsedništvo stranke izabran je 2017. godine. Pre imenovanja za direktora BIA bio je i predsednik Skupštine. Političko iskustvo nije zamena za stručnost i nezavisnost potrebne za tu funkciju. Na istoj svečanosti Ana Brnabić, predsednica Skupštine i vršilac dužnosti predsednika Republike, govorila je o pokušaju „obojene revolucije“.
U intervjuu za HRT, reditelj Goran Marković rekao je: „Ako je ovo bila neka vrsta studentske revolucije, ono što nastupa posle revolucije jeste revolucionarni teror. To je nužno.“ Marković nije kandidat Studentske liste niti je govorio u njeno ime. Kasnije je za Danas rekao da podržava „tu vrstu revolucionarnog terora“ ako ona znači lustraciju i procesuiranje odgovornih. SRCE odbacuje upotrebu reči „teror“: odgovornost se utvrđuje pred sudom, a imovina stečena krivičnim delom oduzima po zakonu.
Brnabić je 14. oktobra na mreži Iks napisala da je, ako Studentska lista pobedi, „njihov plan teror“. Istog dana Vučić, nosilac liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, rekao je na B92 da blokaderi „već dve godine sprovode gotovo pravi revolucionarni teror“. U poslednjim danima kampanje Brnabić i Siniša Mali poručuju da država neće dozvoliti haos posle izbora, Vučić najavljuje da će država izmenama propisa izbaciti politiku iz škola i sa fakulteta, a predsednik SNS-a Miloš Vučević kaže da zborovi građana imaju „zastrašujući efekat“.
Javnost s pravom pita šta znače ove poruke i da li se politički protivnici predstavljaju kao bezbednosna pretnja. Od Vlade, predsednice Skupštine i direktora BIA tražimo da jasno kažu da ne planiraju vanredno stanje, vanredne mere ni zabranu mirnih okupljanja, kao i da policija i službe neće biti korišćene za osporavanje volje birača.
SRCE odbacuje politički teror i nasilje, kao i korišćenje državnih institucija za predstavljanje političkih protivnika kao neprijatelja države. Izjava pojedinca ne može se bez dokaza pripisati celoj izbornoj listi.
Ako nam građani ukažu poverenje, predložićemo zakon kojim bi se postojeća BIA ukinula i osnovala nova profesionalna služba, uz očuvanje neophodnih bezbednosnih funkcija. BIA treba da se bavi jasno definisanim pretnjama nacionalnoj bezbednosti; politička aktivnost, novinarstvo i građanski aktivizam sami po sebi ne smeju biti osnov za praćenje.
Posebne mere moraju biti pod sudskom kontrolom od početka do kraja. Danas direktor može da proširi već odobrenu meru, a sudsko odobrenje zatraži u roku od 48 časova. Predložićemo da i proširenje mere zahteva prethodnu saglasnost suda, uz jasne rokove i uništavanje podataka ako sud proširenje odbije. Uvešćemo i nezavisan nadzor nad podacima, javni konkurs za direktora, skupštinski odbor kojim predsedava opozicija i godišnji javni izveštaj.
Ispitaćemo dosadašnji rad BIA prema političkim protivnicima, novinarima i aktivistima. Dokaze o mogućim nezakonitostima prosledićemo tužilaštvu. Odgovornost će biti individualna, uz pravo zaposlenih da se izjasne. Reforma ne sme biti čistka niti zamena jedne partijske kontrole drugom.
BIA mora da štiti građane i državu, a ne vlast od onih koji je kritikuju.
Resorni odbor za odbranu i unutrašnje poslove
