Resorni odbor za energetiku (RO) Srbija centra (SRCE) od svog osnivanja ukazuje, u kontinuitetu, javnosti Srbije da je energetski sistem države urušen do krajnjih granica izdržljivosti i da je energetska bezbednost Srbije u celosti ozbiljno ugrožena. I to u sva tri ključna sektora.
Na polju elektroenergetike za vreme vladavine koruptivno-kriminalne vlasti koalicije SNS-SPS Srbija je od zemlje izvoznika električne energije postala značajan uvoznik ovog energenta. I sve ovo praćeno je, i bukvalno govoreći, uništavanjem Elektroprivrede Srbije (EPS) kao kičme energetske bezbednosti države.
Na polju nafte, opet pod dominantnim uticajem SPS (što svakako ne umanjuje i odgovornost kompletne vlasti iz prve dekade 21. veka u Srbiji), po svaku cenu realizovana je u celosti nepotrebna privatizacija Naftne industrije Srbije (NIS), kojoj je dominantno kumovalo tadašnje resorno ministarstvo energetike sa perjanicama prof. Petrom Škundrićem kao ministrom i Dušanom Mrakićem i prof. Nikolom Rajakovićem kao državnim sekretarima ministarstva. Kao direktnu posledicu ove privatizacije u naftnom sektoru Srbije danas imamo za državu bezizlaznu, šah-mat, situaciju koja nastupa 1. oktobra tekuće godine! Osim ako se, kako nam to vrhovni vođa kriminalno-koruptivne hobotnice vlasti sinoć poručuje iz Njujorka, u naredih tri-četiri dana ne desi veliko čudo. Ali čuda se, onakva kakva očekuju ministarka Đedović-Handanović, predsednik države Vučić, premijer Đuro Macut (pa sve i da je Đuro Mazut), zasigurno ne dešavaju.
Po pitanju gasa koalicija SNS-SPS je sve uradila u prethodnih trinaest godina da Srbija ostane isključivo zavisna od ruskog gasa, jer i bukvalno su onemogućili da ostvarimo mogućnost diversifikacije ovog energenta, kako iz incijative gasa iz Azerbejdžana (tu smo tek na veliki pritisak iz SAD i EU obezbedili reda desetak posto potrebnih količina), tako i iz inicijative susedne Rumunije. Direktor Srbijagasa Bajatović i vladajuća koalicija su se svojski trudili sve ove godine i decenije da na polju gasa ostanemo u gvozdenom zagrljaju Rusije. Iako nam g. Bajatović 26. juna ove godine slavodobito poručuje „Novi gasni ugovor sa Rusijom do 20. septembra“, a kada 20. septembar prođe (kao što je prošao i pre toga najavljivani prolećni termin za novi gasni ugovor sa Rusijom) 23. septembra ove godine nam uvaženi gospodin/drug direktor ponovo poručuje „Gasni ugovor u oktobru“. Baš kao, a što ovaj veliki obožavalac kafane svakako vrlo dobro zna, u poznatoj kafanskoj pesmi „u oktobru biće u novembru, u novembru biće u decembru biće bolje što me više lože meni gore biti ne može“. Iliti, što bi naš narod rekao, ne lipši magarče do zelene trave.
I dok u kontinuitetu, kao ozbiljna državotvorna stranka, ukazujemo na ekstremno ozbiljne probleme u energetici Srbije Ministarstvo rudarstva i energetike na čelu sa Đedović-Handanović kao i direktori svih srpskih energetskih kompanija (Dušan Živković-EPS, Jelena Matejić-Elektromreže Srbije (EMS), Biljana Komnenić kao i njeni prethodnici u Elektrodistribuciji Srbije Bojan Atlagić i Aleksandar Slijepčević; kao i svi njihovi razni satrapi u vidu direktora sektora i raznoraznih savetnika) nam odgovaraju poznatom radikalskom mantrom o nama kao neprijateljima i izdajnicima države, ljudima koji obmanjuju, uznemiravaju i dezinformišu javnost. Neki od njih, kao EMS konkretno, idu čak dotle da pokreću besmislene sudske procese protiv članova RO SRCE ne shvatajući, pri tome, da praktično sami sebi još dubljom čine već iskopanu jamu u koju će vrlo brzo pasti. Istina baš zna da boli!
Problemi u energetici se ne mogu rešavati brzo, u našem slučaju decenije će trebati za to. Ali koliko god teška situacija trenutno bila sa odgovornim radom se mora krenuti čim pre. Čim pre krenemo tim pre će Srbija ponovo postati energetski bezbedna zemlja. Potreban uslov za to je smena postojećeg sistema vlasti zasnovanog na SNS-SPS koaliciji i kolonijalnog upravnika Srbije u liku Aleksandra Vučića, što pre je to moguće. Jer dok se ovo ne desi nastaviće se put Srbije u energetsku provaliju, i to sve dublje i dublje.
