Predsednik Vlade Đuro Macut je, posle dužeg vremana na toj funkciji, slučajno izašao iz ilegale i pojavio se na jednom javnom skupu, na otvaranju Međunarodne konferencije o političkom i ekonomskom osnaživanju žena, gde je čak održao i govor, u kome je ukazao da je neophodno da u političkom životu ima žena koje mogu da „omekšaju“ političke ekstreme.
Srbija centar (SRCE) pita Macuta da li zna ko su „politički ekstremi“ koje žene mogu da „omekšaju“ i da li prati nastupe žena poslanica i funkcionerki Srpske napredne stranke?
Kako najgori politički ekstrem Ana Brnabić, poznata po uvredama na račun političkih protivnika, uključujući i javne psovke može nekog da „omekša“. Ili Nataša Jovanović, nekadašnja radikalka, a danas naprednjakinja, koja je upućivala i kletve političkim protivnicima? A možda Maja Gojković, koja je kao predsednica Skupštine Srbije vređala poslanike? Biljana Pantić Pilja, Jelena Žarić Kovačević, Jadranka Joksimović, jesu li to žene u politici koje nikad nisu bile politički ekstremi.
Macut tvrdi da su ne samo ministarke u njegovoj Vladi eksperti u svojim oblastima, već i svi članovi. Dovoljno je videti biografije većine ministarki, kao i žena na funkcijama pomoćnika i državnih sekretara, pa shvatiti da se radi o partijskim kadrovima. A Macut je o tome, kao i o mnogo drugih stvari, očigledno neobavešten, jer ga niko ništa ni ne pita.
Jednu stvar Macut je u pravu, kad kaže da je ovo Vlada kontinuiteta. Jeste, jer se i dalje dovode partijski kadrovi. Kad se pogleda sastav prethodnih vlada, onda je očigledno, izmenjalo se toliko partijskih ministarki i drugih funkcionerki da ih više niko ne može pobrojati. Ko se još seća, na primer, Marije Obradović i njenog učinka na ministarskoj funkciji?
