Favorizovanje uvoza naspram domaće privrede, kao rezultat nekompetentne i štetočinske SNS politike, za posledicu ima i duboke poremećaje u celokupnom lancu prehrambene industrije, koji se ogleda i u trenutnoj krizi mlekarske proizvodnje. Problem nije samo na strani domaćih poljoprivrednih proizvođača, već i mlekara, koje guši nekonkurentni uvoz mlečnih proizvoda po dampinškim cenama. Tako je u decembru 2025.g. uvozni sir bio 25% jeftiniji nego godinu dana ranije, a uvoz 80% veći, što je dovelo do gomilanja zaliha u maloprodaji i mnogo većeg pritiska na domaće proizvođače.
Rešenje se ne može naći osim u istinskom partnerskom odnosu države, proizvođača i mlekara, kao i države i Evropske unije (kao najvećeg konkurenta), uz vođenje računa o potrebama domaće konditorske industrije i drugim specifičnostima domaće privrede.
Srbija centar kratkoročno rešenje vidi u privremenom uvođenju sistema tarifnih kvota na uvoz mleka i mlečnih proizvoda. Ovakva mera bi uvažila manjkove u domaćoj proizvodnji i potrebe domaće industrije za jeftinijim sirovinama, poput mleka u prahu (kvote na koje se ne obračunavaju carine), dok bi se preko tih količina primenjivale carine radi zaštite nacionalne bezbednosti u domenu domaće proizvodnje hrane. Kako se ne bi narušile obaveze iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanja sa EU, iznos carine bi zavisio od dampinških efekata uvoznih cena – odnos uvozne cene i prodajne cene u zemlji iz koje se uvozi, kao i odnos domaćih subvencije i subvencije u zemlji iz koje se uvozi. Drugi deo rešenja jeste ujednačavanje sa evropskim standardima za rok trajanja i veća kontrola kvaliteta uvoznih proizvoda. Srbija mora prestati da bude sekundarno tržište za evropske prehrambene proizvode nepodobne za potrošače iz EU.
Nezavisno od bilo kojih kratkoročnih mera u domenu spoljnotrgovinske politike, suštinsko rešenje je jedino moguće u obliku nove agrarne politike i set mera usmeren ka unapređenju produktivnosti i konkurentnosti domaće proizvodnje, uz neophodnu državnu kontrolu Komisije za zaštitu konkurencije i nadležnih inspekcijskih službi u sprečavanju cenovnih zloupotreba bilo da su u delu otkupne cene ili prekomernih maloprodajnih cena.
Ništa od navedenog nije moguće bez brige za razvoj i zaštitu domaće poljoprivrede, kao i bliske saradnje i koordinacije sa Evropskom komisijom, za šta SNS vlast nema kapacitet. Ne samo zbog nepoverenja u odnosima sa evropskim institucijama, već i suštinskog odbijanja evropskih integracija, kao i duboke koruptivne povezanosti državnih funkcionera i uvozničkog lobija. Upravo zato promena SNS vlasti postaje preduslov bilo kakve pozitivne promene poljoprivredne proizvodnje, uključujući mlekarstvo.
