Ne postoji veće poniženje za jedan narod od onog koji je danas priredio Vučićev režim, oličen u ministru prosvete Dejanu Vuku Stankoviću, dodelom Svetosavske nagrade „lejdi dron“ Danki Nešović, nedostojnoj direktorki Pete beogradske gimnazije. Malo je naroda, koji slave svoje prosvetitelje, kao što je srpski. Svetosavska nagrada uručuje se pojedincima i ustanovama za značajan doprinos u razvoju obrazovanja i vaspitanja. Zato Srbija centar (SRCE) pita koji je doprinos „dron Danke“ u razvoju obrazovne prakse? Da li to što je otpustila nastavnike, koji su se usudili da budu protiv dikrature i stanu uz svoje đake maturante i studente? Da li zato što je uspela da bude jedini direktor, nametnut od Ministarstva, a ne predložen od kolega, čija škola nije imala redovan početak školske godine i kome protivzakonito teče drugi mandat vršioca dužnosti i zbog koga su ovu nekada elitnu školu Desanke Maksimović, napustile desetine đaka. Ili možda zato što je svojim bahatim ponašanjem decu nesvesno naučila da naprave razliku između dobra i zla?
Ne samo da je bahato i nedostojno ponašanje osobe, koja je samu sebe nazvala „lejdi dron“, bila najvažnija lekcija za omladinu, bila je to lekcija i za celokupnu javnost Srbije – svetosavlje nije puko pozivanje na veru i ljubav prema otadžbini kriminalaca iz ćacilenda, kojima je to poslednje utočište, a kojima Danka Nešović pripada, već ono što nam je ostavio Sveti Sava u nasleđe. Danka Nešović u Vučićevoj Srbiji može da bude samo laureat nagrade njegovog paravojnog kampa u Pionirskim parku i sa njim će i da nestane.
