Stara je istina, izrečena od umnih ljudi, da „postoji mala laž, velika laž i statistika“. Poslednjih dana evidentni su pokušaji predstavnika vlasti da, koristeći statističke podatke, relativizuju i obesmisle stavove doktora Raspopovića iznete u televizijskoj emisiji „Utisak nedelje“. Ovome u prilog idu i bombastični naslovi u SNS pisanim glasilima da je “za 10 godina za trećinu povećan broj lekara na 100.000 stanovnika“ ili da je „po broju licenciranih lekara na 100.000 stanovnika Srbija nalazi u sredini zemalja EU“. Šta je problematično u ovim nastupima i stavovima:
Prvo, u periodu od 2012. do 2025. godine smanjen je broj stanovnika Srbije za čak 547.000, što automatski povećava broj lekara na 100.000 stanovnika.
Drugo, u isto vreme nije se značajno menjao broj zaposlenih lekara u javnom (državnom) zdravstvu. Tako je 2012. godine bilo zaposleno 20.960 lekara, a 2022. godine 20.580 lekara. U ovom periodu, čak je smanjen broj specijalista za 2.115 lekara, a oni, pre svega, nose i razvijaju zdravstveni sistem.
Treće, trenutno u javnom (državnom) zdravstvu rade 21.343 lekara, što znači da na 100.000 stanovnika imamo 323 lekara. Najveći broj je u Austriji (540 lekara), a značajno je viši i u Hrvatskoj (371 lekar). Kao optimalan broj u Evropi navodi se – 350 lekara na 100.000 stanovnika.
Četvrto, pogrešno je računati na ukupan broj licenciranih lekara u Srbiji (oko 38.000) na 100.000 stanovnika. Veliki broj tih lekara ne rade u javnom (državnom) zdravstvu i nisu, iz brojnih razloga, dostupni našim osiguranicima: masovni odlazak lekara u privatnu praksu, odlazak u farmaceutske kuće i agencije za kliničke studije (CRO), masovni odlazak lekara u inostranstvo, brojni penzionisani lekari sa licencom koji ne rade, preminuli lekari (licenca traje sedam godina) itd.
Peto, iskreno se radujem prijemu mladih lekara sa najvišim prosečnim ocenama tokom studiranja (1.947 doktora medicine tokom poslednjih osam godina), mada je kriterijum nedovoljan i ne odslikava kompletan kvalitet kandidata.Treba znati, da će oni tek posle desetak godina učenja i rada moći da stručno i iskustveno zamene kolege koje su otišle u penziju.
Šesto, poslednjih decenija nemamo promišljenu i dugoročnu kadrovsku politiku, koja se već vidi na samom početku, a to je hiperprodukciju doktora medicine. Naime, na godišnjem nivou Srbija dobije skoro 19 novih lekara na 100.000 stanovnika, dok je evropski prosek 13.
Zašto odlaskom naših (odličnih) lekara u inostranstvo pomažemo „siromašne zemlje“ EU? Samo osnovni trošak studiranja (školarina) iznosi 58.000 evra. Dodajte tome specijalizaciju i užu specijalizaciju.
prof. dr Dragan Delić, predsednik Odbora za zdravlje stranke Srbija centar SRCE
