Cela rasprava o višku mleka se vodi bez potpune analize o našoj stvarnoj proizvodnji i potrošnji sirovog mleka i prerađevina, a činjenice su da 24.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koristi premije, koje po litri iznose 19 dinara, a ukupni otkup mleka je manji od milijardu litara godišnje, upozorio je Resorni odbor (RO) za poljoprivredu Srbija centra (SRCE).
Prosek po kravi je nešto više od 4.000 litara (postoje i farme i sa 8.000-9 000 litara godišnje kao u EU, ali su oni u malom procentu), država podsticajem izdvaja 55.000 dinara za umatičeno grlo, a za tov simentalske rase dobija se 22.000. Imamo dva tipa proizvođača mleka – one koji su na visokom nivou, oko jedne trećine farmera, koji imaju prihod od oko 2.000 evra na godišnjem nivou, dok dve trećine njih dobijaju manje količine mleka po grlu, rade u otežanim uslovima, dobit je mala ili je nema.
RO za poljoprivredu smatra da država ima alate da nastalu krizu vezanu za mleko reši i tako što pre zaustavi prosipanje mleka i klanje krava i junica.
Državna administracija ima pravo da zbog nastale situacije u sektoru mleka donese potrebne mere da zaustavi negativan trend, pa čak i sa uvođenjem finansijskog opterećenja na uvoz svežeg mleka i prerađevina. To je dozvoljeno i sporazumom o pridruživanju EU. Kratkoročno Zakon o zaštiti tržišta omogućuje da naša zemlja donese program mleka za đake. Možda bi sa ovom potrošnjom mogli da regulišemo preradu navodnog viška mleka.
Dugoročna, a korisna mera mogla bi biti i izgradnja fabrike za preradu svežeg mleka u mleko u prahu za potrebe fabrike čokolade u Novom Sadu, koja ovu sirovinu uvozi iz EU. Potrebno je i da se insistira na ugovoru između industrije i farmera i tu se očekuje i upisivanje otkupne cene. Bez toga cela priča nema smisla.
Kao jedan od načina rešavanja krize RO za poljoprivredu vidi u podsticanju tehničke saradnje farmera i mlekara kroz robne investicije – da mlekara proizvođaču omogući da dobije traktor, priključne mašine ili drugu opremu, čime se oni dugoročno vezuju za poslovanje.
Šta iz ove krize i posle prosipanja mleka može biti kao opomena i preporuka? Prvo, da svi razumemo i uvažimo da je gajenje krava u ruralnim planinskim uslovima bitno za opstanak sela i celih teritorija. Danas imamo područja gde do državne granice u dužini od 50 km nema žive duše. Predlog je da se za područja sa otežanim uslovima privređivanja donesu posebni nacionalni programi, koji jedino mogu da budu održivi u oblasti stočarstva.
