Cene hrane će se u sledećem preriodu sigurno povećavati. Pošto Srbija generalno gledano nije veliki i stabilan proizvođač hrane, već je uvoznik iste, cene će uticati na budžet skoro svake porodice. Zaista je dosta priče bilo oko toga da smo mi veliki i apsolutni proizvođači hrane i da naša prehrambena nezavisnost održava sistem u pozitivnom stanju. Realnost je sledeća: mi nismo u stanju da proizvedemo hrane ni za svoje potrebe, a kamoli da izvozimo.
Na osnovu čega resorni odbror za poljoprivredu Srbije centar ovo tvrdi.
Prvo, situacija sa ratom na Bliskom istoku se neće završtiti za par nedelja. Cene nafte će ići sve više i više. Srbija zavisi od uvoza sirove nafte, nema svoju naftnu industriju. Ista situacija je i sa gasom.
Drugo, svi inputi u poljoprivredi zavise od energenata. Počnimo sa dizelom, gasom zatim mineralnim đubrivima, zaštitnom hemijom itd. Dakle, ako je cena nafte i gasa visoka, automatski će sve ostalo morati da poskupi.
Treće, agroindustrija takođe zavisi od energenata. Agroindustrija prerađuje i pakuje krajni proizvod čija će cena morati ići na više. Trgovci se nikako neće odreći svoje zarade i rabata od 30-60 posto.Takođe, cene transporta utiču u velikom meri na ukupnu cenu proizvoda. Transport koji je višestruki od njive do trpeze učestvuje u povećanju krajnje cene.
Četvrto, Srbija nema jasan plan šta dalje. Dok druge zemlje maksimalno smanjuju akcize na gorivo, ograničavaju količine dizela koji možete kupiti dnevno, mi još u našoj „prebogatoj Srbiji“ nismo još rešili plavi dizel za poljoprivrednike po sniženoj ceni.
Peto, uvoz hrane se NE KONTROLIŠE. Uvozi se sve BEZ KONTROLE BEZBEDNOSTI HRANE. Hranu koju kupuju naši građani u većini slučajeva nije bezbedna. A da se ne lažemo, ni naš prizvod se ne kontroliše baš!
Šesto, ništa od prethodnih pet tačaka ne zavisi od primarne proizvodnje tj.poljoprivrednika. Primer: aktuelne cene recimo žitarica. Cene žitarica trenutno rastu. Iako se smatra da će cena u žetvi 2026 biti veće( pšenice i kukuruza) , od te otkupne cene poljoprednik će dobiti NIŠTA.
Zašto i kako je to moguće? Zato što će se u otkupu raditi po sistemu otpisa svega i svačega od primarnog proizvoda. Primer: ako predate pšenicu, reći će mlinar nema hektolitar, lomljeno zrno, primese, vlaga itd. Ako pak predate kukuruz skladištari će reći vlaga zrna, lom, primese, prljava vam je prikolica i slične nebuloze. Naši poljoprivrednici su opterećeni kreditima, nemaju skladišne kapacitete i nedovoljno su organizovani.
Rešenje svakako postoji. Ta rešenja nisu popularna niti laka. Ali da vidimo kako će naš „sposobni ministar i njegovo kamarila“ rešiti novonastale probleme?
Ne zaboravite, Srbija je evropski tigar koji uvozi više od 70 posto hrane za svoje potrebe i to još neispravne. Srbija ima najveću stopu korupcije u Evropi, bezbedonosne službe rešavaju proteste poljoprivrednika, ministar sa svojih sposobnim pomoćnicima, državnim sekretarima, specijalnim savetnicima, manekenima i činovnicima (čitajte NERADNICIMA) verovatno ima neko rešenje u rukavu. Mi verujemo da su nove dozvole za uvoz hrane, tj.SMEĆA spremne da se odobre od strane ministra Glamočića. A Vi, poljoprivrednici, pamet u glavu, izbori su blizu, vodite računa šta i kako dalje! Glasajte o tome, imate pravo!
