U svetlu savremenih geopolitičkih napetosti i sve intenzivnijih medijskih interpretacija političkog liderstva, govor koji se analizira u viralnom videu „Trump finally cracks as Israel drags him into a losing war“ ponovo otvara pitanje ekonomsko-političke budućnosti u svetu rastuće neizvesnosti — uključujući i Srbiju. Dodatnu težinu ovoj analizi daje eskalacija sukoba u Zalivu, gde najnoviji vojni okršaji i pretnje širenjem konflikta direktno utiču na globalno tržište energenata. Svako zaoštravanje u ovom regionu reflektuje se kroz rast cena nafte i gasa, povećanje troškova transporta i dodatni pritisak na inflaciju širom sveta. Analitičari upozoravaju da bi produženi konflikt mogao izazvati novi energetski šok, sličan ili čak snažniji od prethodnih kriza. U takvom okruženju, osnovne pretpostavke su da energetska nestabilnost potraje mesecima, da Evropa nastavi sa usporenim rastom i da snabdevanje gasom za Srbiju ostane osigurano, ali po višoj ceni i uz kompleksnije političke pregovore.
Evropska centralna banka već je korigovala prognoze – naniže za rast, a naviše za inflaciju – upravo zbog energetskog udara. Za Srbiju, koja je snažno vezana za evropsku tražnju, izvoz i finansijske tokove, to znači konkretne makroekonomske posledice:
– rast BDP-a: 2,0–2,8%
– inflacija: 5,5–7,0%
– gorivo: osetno skuplje, uz povremene državne intervencije
– budžet: veći deficit zbog manjih akciza i pomoći privredi i građanima
– kamatne stope: tvrdokorno visoke, otežano zaduživanje
– industrija: pad profitnih marži u energetski intenzivnim sektorima
– građevina i nekretnine: sporija prodaja, produženi rokovi realizacije i pritisak na srednji segment tržišta Investicioni sentiment već pokazuje znake slabljenja.
Projekti koji zavise od uvozne opreme, energenata, čelika, cementa, logistike i bankarskog finansiranja postaju sve teži za realizaciju. U takvim okolnostima investitori se okreću konzervativnijim strategijama — većem udelu sopstvenog kapitala, faznoj gradnji i bržem obrtu sredstava. Za Srbiju dodatni sloj kompleksnosti predstavlja energetska zavisnost i oslanjanje na ključne sisteme poput NIS-a, kao i pregovori o novim gasnim aranžmanima. Nisam siguran da vlast u Srbiji može da se nosi sa ovom situacijom.Time energetsko pitanje postaje istovremeno i ekonomsko i političko, sa dugoročnim implikacijama po stabilnost zemlje.
dr Predrag Maksimović u saradnji sa RO za finansije i privredu
