U slučaju javnih nabavki JKP „Mediana“, više nije reč samo o pojedinačnim spornim ugovorima, već o obrascu koji se uklapa u mnogo širu sliku poslovanja jedne favorizovane IT kompanije u okviru javnog sektora Srbije. Ono što je dostupno sada na portalu javnih nabavki , a vezano za održavanje poslovnog softvera i cloud infrastrukture od strane firme Coming – Computer Engineering, ukazuje na kontinuirano višegodišnje sklapanje ugovora sa istom firmom i pod istim uslovima.
Iako se prvi javno vidljivi ugovori pojavljuju od 2021. godine (na portalu javnih nabavki), dokumentacija pokazuje da je informacioni sistem (ERP, DMS, BI) već tada bio u punoj funkciji, što ukazuje da je kompanija COMING Computer Engineering bila uključena u poslovanje JKP „Mediana“ i pre tog perioda. Softver koji firma Coming – Computer Engineering „održava“, sada već ogromnim sredstvima Nišlija, je prvi put uveden za vreme direktorskog mandata upravo gradonačelnika Niša.
Od 2021. godine je vidljiva serija ugovora sa istim dobavljačem, koji se nastavljaju bez prekida i sa rastućim vrednostima. Podaci pokazuju kontinuitet i to 2021. godine 3.492.000 dinara na godinu dana, 2022. godine 8.986.800 dinara na godinu dana, 2023. godine je sklopljen Okvirni sporazum na tri godine u vrednosti od 30.000.000 dinara ( ≈10 miliona godišnje) i 2026. godine vrednost sklopljenog ugovora beleži skok vrednosti na 47,8 miliona dinara (sa PDV-om) na rok od 15 meseci bez jasnog obrazloženja za povećanje cene. Tek kada se ovaj slučaj uporedi sa širim podacima na portalu, postaje jasno da JKP Mediana nije izuzetak. Analiza ugovora sa Portala javnih nabavki pokazuje da ista kompanija ima stotine ugovora sa javnim sektorom širom Srbije, u ukupnoj vrednosti od više milijardi dinara. U periodu od samo godinu dana, vrednost ugovora, za iste i slične usluge, dostiže skoro milijardu dinara, što ukazuje na izuzetno visok intenzitet poslovanja sa javnim institucijama. Spisak naručilaca uključuje ključne sisteme države i to Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Srbijagas, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Radio-televizija Srbije, kao i brojna komunalna preduzeća poput JKP Beogradski vodovod i kanalizacija i JKP Beogradske elektrane, Novosadska toplana, JKP za javne garaže i parkirališta parking servis Beograd, JP Službeni glasnik, Republički hidrometeorološki zavod, JP za izgradnju i eksploataciju regionalnog vodovodnog sistema Bogovina Bor, Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Institut za standardizaciju Srbije, Ministarstvo odbrane RS… A u Nišu, pored Mediane, pojavljuju se i JKP Parking servis i Grad Niš – Gradska uprava za finansije.
Ono što ove podatke čini posebno značajnim jeste obrazac koji se ponavlja kroz isti tip usluga (ERP, DMS, cloud), isti pružalac usluge i često izostanak stvarne konkurencije tj. samo jedan ponuđač.
U tom kontekstu, ugovor JKP „Mediana“ iz 2026. godine, vredan 47,8 miliona dinara (sa PDV-om), je dobio dodatnu težinu. On se nalazi na trećem mestu po visini u analizi dostupnih ugovora, u posmatranom periodu (od marta 2025.godine do marta 2026.godine), odmah iza dva značajno veća ugovora, i ispred većine drugih javnih institucija. Za niško komunalno preduzeće, ovoliki iznos predstavlja nesrazmerno visok nivo ulaganja u održavanje informacionog sistema. Uzevši u obzir značajna poskupljenja usluga JKP Mediana za poslednjih godinu i po dana od skoro 40 % kumulativno (novembra 2024. – 28% i decembra 2025. – 13%) i način utroška sredstava moramo se zapitati šta i koga Nišlije finansiraju.
Ovo nije više ni sporna nabavka, ni loše upravljanje, ovo je šema. Šema u kojoj se jednom uveden sistem pretvara u stalni mehanizam izvlačenja novca iz javnih preduzeća, bez konkurencije, bez kontrole i bez ikakvog duga prema građanima da im se objasni zašto sve plaćaju sve više. Kada cena za isti posao skoči sa nekoliko miliona na skoro 50 miliona dinara, a izvođač ostaje isti i jedini, onda više ne govorimo o tržištu, već o dogovorenom poslu. Javni novac se ne troši već se „usmerava“. I to ka unapred poznatoj firmi, beogradskoj kompaniji sa filijalom u Nišu, koja na poslovima sa državom ostvaruje prihode od više milijardi dinara godišnje. U tom sistemu građani Niša nisu korisnici usluga, već finansijska podloga za profit jedne kompanije. Naši računi rastu, usluge poskupljuju, a novac završava u sve većim ugovorima koji se dodeljuju bez stvarne konkurencije. I ovo nije izolovan slučaj već obrazac koji se ponavlja širom Srbije od komunalnih preduzeća do najvećih državnih sistema. Kada se isti posao plaća četiri puta više, a isti izvođač godinama ostaje jedini „izbor“, onda to nije javna nabavka. To je organizovan sistem prelivanja novca građana u privatne džepove.
Vesna Stojanović
predsednica Gradskog odbora Srbija centra – SRCE
