„U Srbiji 800.000 ljudi živi ispod granice siromaštva sa prihodima od 12.000 dinara mesečno i niže. Čak 1,3 miliona stanovnika u Srbiji živi na granici siromaštva. Jasno je da Srpska napredna stranka targetira upravo ove građane prilikom kupovine i manipulacije glasovima. Siromaštvo često predstavlja začarani krug za osobu koja se u njemu nađe“.
Za međunarodni dan iskorenjenja siromaštva, izabran je 17. oktobar. Generalna skupština UN je ovaj datum ustanovila još 1992. godine a 22. 12. 1992. godine zvanično ga rezolucijom 47/196 proglasila praznikom. Cilj je bio skretanje pažnje na vekliki broj siromašnih ljudi, a koren vuče iz Francuske gde su okupljeni ljudi na taj dan 1987. godine, na mestu na kome je 1948.godine potpisana Opšta deklaracija o ljudskim pravima, odali počast žrtvama ekstremnog siromaštva, nasilja i gladi. Tada je i doneta rezolucija da je ekstremno siromaštvo kršenje ljudskih prava.
Kada pomenemo ekstremno siromaštvo govorimo o potpunom odsustvu mogućnosti za zadovoljenjem osnovnih ljudskih potreba – hrana, voda, krov nad glavom, zdravstvena nega i obrazovanje. Klasična definicija siromaštva bazira se na analizi dohotka ili potrošnje, odnosno na profilu osobe, domaćinstva ili zemlje. Osoba je siromašna ukoliko je njen dohodak ispod unapred određene linije siromaštva. Ovaj kompleksan fenomen se može posmatrati iz više uglova.
Siromaštvo se određuje prema različitim karakteristika:
Regionalane karakteristike – loša infrastruktura i loš pristup tržištu i uslugama, klimatski uslovi, regionalno upravljanje i menadžment, nejednakost. Karakteristike zajednice – pristup javnim dobrima i uslugama (škole, zdravstvene stanice), pristup vodovodu i asfaltnim putevima, socijalna struktura i kapital. Karakteristika domaćinstva – veličina, koeficijent zavisnosti (broj nezaposlenih starijih i mladih osoba u odnosu na zaposlene punoletne članove), prosečan broj žena u domaćinstvu, svojina, zaposlenje i struktura prihoda, zdravstveno stanje i obrazovanje članova porodice.
Individualne karakteristike – godište, obrazovanje, zaposlenost, zdravstveno stanje i etnička pripadnost.
Permanentno produbljivanje siromaštva iz godine u godine je evidentno, a uzrok su konflikti, klimatska kriza, diskriminacija i isključenost posebno ženske populacije. Na ovakav status ove pošasti veliki uticaj ima nefunkcionalan i loš globalni finansijski sistem koji ne dozvoljava malim zemljama dalji razvoj i ulaganje u smanjenje siromaštva. Obzirom da se sa ukazivanjem na globalni problem čovečanstva – siromaštvo , nije prestalo već nastavilo širom planete, Međunarodni dan borbe protiv siromaštva uvršten je u važne datume.
Kada uzmemo u obzir zvanične informacije da oko milijardu ljudi na planeti živi sa manje od dva dolara dnevno, i da isto toliko je svakodnevno lišeno osnovnih potreba moramo da se zapitamo da li i u kojoj meri smo posvećeni rešavanju ovog problema i kao pojedinci i kao društvo. U Srbiji 800.000 ljudi živi ispod granice siromaštva sa prihodima od 12.000 dinara mesečno i niže. Čak 1,3 miliona stanovnika u Srbiji živi na granici siromaštva. Jasno je da Srpska napredna stranka targetira upravo ove građane prilikom kupovine i manipulacije glasovima. Siromaštvo često predstavlja začarani krug za osobu koja se u njemu nađe.
Posebna pažnja među faktorima siromaštva se mora posvetiti obrazovanju. Veliki uticaj na odsustvo blagostanja ima i to kada osoba ima samo osnovnoškolsko obrazovanje. Kod nas, kao zemlji u razvoju problem se širi i na osobe koje imaju stručno i tehničko obrazovanje, tako da se i ova činjenica mora imati u vidu kada se prave programi namenjeni suzbijanju siromaštva. Konačno i jedino rešenje za iskorenjivanje siromaštva ne postoji, ali je na kreatorima ekonomske politike da nađu pravu meru.
U našoj zemlji trećina stanovništva ne može sebi da priušti kraći odmor van kuće, trećina ne može da podnese neočekivani trošak u kući što ukazuje na veoma nizak životni standard. Prosečnoj osobi u Srbiji je faktički nemoguće da priušti stanovanje, a samo oko 5,7% može da podmiri troškove. Sve je više beskućnika na ulicama velikih gradova, naročito u Beogradu, a veoma mali broj živi u socijalnim stanovima bez bilo kakve mogućnosti za nekom povlasticom.
Socijalna politika u Srbiji nije adekvatna za njene korisnike jer mere koje primenjuje su nedovoljne i nisu svrsishodne. Kada imamo oko 150 000 korisnika socijalne pomoći koja iznosi svega oko 12 500 dinara to nikako ne može značiti olakšavanje izlaska iz siromaštva, baš naprotiv. Primenom Zakona o socijalnoj karti poslednjih godina oko 60.000 najsiromašnijih lišeno je socijalne pomoći, a takođe izostaje i podrška socijalnim službama i radnicima. Na osnovu ovoga možemo konstatovati da je Srbija država socijalne nepravde. Negiranje siromaštva i njegova zloupotreba je karakteristika loših strateških odluka i očajne politike napredne vlasti godinama unazad.
Deo socijalnog programa stranke Srbija centar je uvođenje političkih i društvenih promena u okviru kojih ćemo zajednički raditi na iskorenjivanju svih nasleđenih maligniteta i stvarati društvo koje se jednako brine o svima i niko nije zaboravljen. Koncept apsolutne pravičnosti se ne može daostići, ali mu možemo težiti.
