Projekat izgradnje gradskog tunela i preuređenja Terazijske terase nije samo urbanističko pitanje. To je jasan pokazatelj modela upravljanja koji već godinama dominira Beogradom – model u kome se odluke donose iza zatvorenih vrata, bez stvarnog učešća građana i bez pune transparentnosti.
Iz ugla politike stranke Srbija centar (SRCE), ovakav pristup je neprihvatljiv i dugoročno štetan, kako za grad tako i za poverenje u institucije.
Radovi i pripreme za ovaj projekat pokrenuti su uz niz kontroverzi: od nedovoljno jasne planske dokumentacije do ignorisanja primedbi građana tokom javnih uvida. Stanari Terazijske terase s pravom postavljaju pitanje – kako je moguće da se projekat koji direktno utiče na njihove živote sprovodi bez njihove saglasnosti i bez ozbiljnog dijaloga?
SRCE smatra da urbanizam ne sme biti instrument političke volje, već rezultat stručnog rada i društvenog konsenzusa.
Planirana trasa tunela koja prolazi ispod postojećih objekata otvara ozbiljna pitanja bezbednosti. Građani traže konkretne studije, analize i garancije – ne deklarativna obećanja.
Politika SRCE polazi od jednostavnog principa – ni jedan infrastrukturni projekat ne sme ugroziti sigurnost ljudi zarad političkog marketinga.
To podrazumeva:
– javno dostupne geološke i tehničke studije,
– nezavisnu kontrolu projekta,
– punu odgovornost investitora i izvođača.
Jedan od najproblematičnijih aspekata ovog slučaja jeste utisak da se planska dokumentacija prilagođava već donetim političkim odlukama. Takva praksa urušava samu suštinu urbanizma kao discipline i pretvara ga u alat za realizaciju unapred definisanih interesa.
SRCE se zalaže za potpuno suprotan pristup. Projekti moraju proisteći iz planova, a ne planovi iz projekata.
Slučaj Terazijske terase i tunela uklapa se u širi obrazac razvoja Beograda poslednjih godina – velikih, često megalomanskih projekata, uz minimalno uključivanje javnosti.
SRCE nudi drugačiji model razvoja grada:
– transparentno donošenje odluka
– obavezne javne rasprave sa realnim uticajem građana
– objavljivanje svih ugovora i studija
– jačanje uloge struke u urbanizmu
– decentralizacija odlučivanja
Dakle, Terazijska terasa i gradski tunel nisu samo infrastrukturni izazov – oni su test političke odgovornosti. Beograd ne sme biti grad u kome se projekti grade uprkos građanima, već zajedno sa njima. Bez poverenja nema razvoja. Bez transparentnosti nema poverenja, a bez odgovorne politike – nema održivog grada.
