Ako su podaci tačni, a izgleda da jesu, onda Srbija nema samo problem sa RFZO, Srbija ima problem sa državom koja je samu sebe pretvorila u mehanizam prevare.
Kada se u zdravstvenom sistemu vode ljudi koji ne postoje, koji su umrli, koji su biološki nemogući ili administrativno sumnjivi, to nije “greška u bazi”. to je budžetska rupa sa imenom i prezimenom. Preko takvih evidencija može se planirati lažna potrošnja, opravdavati lažni broj korisnika, raspoređivati novac prema nepostojećoj demografiji i stvarati prostor za zloupotrebe javnog novca. Ali kada se isti ti fantomi pojave i u biračkom spisku, a naročito ako se za njih evidentiraju glasovi, onda to više nije korupcija. to je političko razbojništvo nad državom.
U normalnoj zemlji mrtvi se sahranjuju. u zarobljenoj državi mrtvi se vode kao osiguranici. u kriminalizovanoj demokratiji mrtvi još i glasaju. To je suština skandala. Svaki fantomski birač je krađa glasa živom čoveku. Svaki glas upisan na ime nepostojećeg lica jeste šamar građaninu koji pošteno stoji u redu na biračkom mestu. Svaka takva evidencija govori da stvarni narod više nije dovoljan, pa se mora dopisati rezervni narod: narod iz arhive, narod iz groblja, narod iz baze podataka.takva vlast, ako se na tome održava, ne vlada voljom građana, nego falsifikatom. ona ne dobija mandat, nego ga proizvodi, ne pobeđuje na izborima, nego upravlja evidencijama, ne broji glasove, nego broji senke.
I zato je ekonomska šteta samo prvi sloj. Novac se može ukrasti i vratiti. Budžet se može rebalansirati. ali ukradeno poverenje u izbore ne vraća se lako. Kada građanin jednom poveruje da se vlast bira pomoću mrtvih, nepostojećih i administrativnih duhova, tada više ne živi u republici, nego u predstavi republike.
Ovo se ne rešava demantijem. ne rešava se konferencijom za štampu. ne rešava se uvredama na račun onih koji pitaju. rešava se samo jednim: javnom, nezavisnom i forenzičkom revizijom svih spornih evidencija RFZO, matične knjige umrlih, MUP, PIO fond, Jedinstvenog biračkog spiska, izvodi sa biračkih mesta,potpisi. Jmbg, prebivališta. sve na sto.
Ako nema prevare, država nema čega da se plaši. Ako ima prevare, onda se ne radi o administrativnom propustu, nego o sistemu koji je zdravstvo pretvorio u fikciju, izbore u tehniku, a građane u dekor, jer ržava u kojoj fantomi imaju zdravstveno osiguranje, mrtvi imaju biračko pravo, a nepostojeći odlučuju o živima — nije demokratija. To je republika falsifikovanih ljudi i ukradene narodne volje.
dr Predrag Maksimović
