„U Ministarstvo pravde stigli su Mrdićevi zakoni 2.0., koji ne da nisu bolji od prošlih – gori su“, ocenio je advokat i poslanik stranke Srbija centar (SRCE) Stefan Janjić koji je ponovo imao uvid u nove predloge pravosudnih zakona, na inicijativu predlagača, poslanika SNS Uglješe Mrdića.
Janjić za Novu tvrdi da vlast nije odustala od ideje političke kontrole nad tužilaštvom, već je sporne odredbe samo formalno prilagodila kritikama Venecijanske komisije.
Iako su novi predlozi predstavljeni kao usklađivanje sa evropskim standardima, Janjić upozorava da suštinski ostaju isti mehanizmi pritiska na tužioce, uz dodatno učvršćivanje uticaja izvršne vlasti nad pravosuđem
On je za Novu detaljno objasnio da novi predlozi zakona pokazuju da vlast nije odustala od suštine prvobitnih Mrdićevih rešenja, već je samo pokušala da ih formalno prilagodi kritikama Venecijanske komisije, zadržavajući iste mehanizme kontrole nad tužilaštvom.
Janjić smatra da se Mrdićevim predlozima praktično otvara prostor za neograničeno ponovno biranje glavnih javnih tužilaca i time stvara sistem trajne zavisnosti od političkih centara moći, jer reizbor više ne zavisi isključivo od profesionalnih rezultata, već i od političke podobnosti i odnosa sa izvršnom vlašću.
Janjić je ukazao da je posebno apsurdno to što sada upravo Mrdić pokušava da popravlja sopstvene zakone pozivajući se na preporuke Venecijanske komisije, iako su isti ti prvobitni predlozi izazvali ozbiljne stručne kritike upravo zbog odstupanja od evropskih standarda.
„Imamo situaciju da autor problematičnih zakonskih rešenja sada glumi njihovog korektora, što dodatno pokazuje koliko je čitav proces pravno i politički neozbiljan. U tom smislu, potpuno je opravdano reći da je reč o svojevrsnom ponavljaču, neko ko ponovo proizvodi ista ili vrlo slična rešenja, samo u nešto drugačijem pakovanju”, konstatovao je on.
„Građanima i međunarodnoj javnosti pokušava se predstaviti privid reforme, iako suštinski model ostaje isti”, navodi Janjić i zaključuje da je sličnost novih predloga sa prvim Mrdićevim zakonima očigledna.
„Razlika je samo u tehnici: prvi predlozi bili su direktniji i grublji, dok su ovi sada pravno sofisticiraniji, ali politički jednako problematični. Ovde se ne radi o usklađivanju sa evropskim standardima, već o pokušaju da se kroz zakon opet institucionalizuje politički uticaj na pravosuđe”.
