Resorni odbor (RO) Srbija centra (SRCE) za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu upozorio je danas da je, posle istočnih delova zemlje, na sceni frontalni udar inostranih rudarskih kompanija i na zapadnu Srbiju, na Кolubaru i Šumadiju, Jadar i Rađevinu, a Ministarstvo rudarstva i energetike dosledno je u rasprodaji i devastiranju sopstvene zemlje
„Кrajnje je vreme da se zaustavi rasprodaja države od strane sopstvene vlasti – rasprodaja svih prirodnih resursa, od voda do mineralnih sirovina gde su u oblasti rudarenja dovedene strane kompanije koje crpeći, u bescenje, sve što valja, iza sebe ostavljaju pustoš i trajno zagađenje zemlje, vode i vazduha. Dovoljno je pogledati na šta sada liče Bor i Majdanpek, i pogledati zdrastvene kartone stanovnika ovih gradova. Ista sudbina čeka Žagubicu i Zaječar, moguće i druga mesta u Istočnoj Srbiji“.
Neka se i pođe od činjenice da je ovaj deo Istočne Srbije obuhvaćen tzv. Borskom metalogenetskom zonom i da se tu rudari preko dva veka sada na izraubovanim ležištima pa se tumara i razvaljuju cele planine površinskim kopovima, sa preko kilometar dubine, a u širinu dokle se strancima prohte i gde god se nešto novo od minerala pojavi, i neka se zanemare sramno niske rudne rente i ekologija, postavlja se pitanje – otkud poslednjih nekoliko godina toliki interes i kidisanje svetskih „rudara“ na Zapadnu Srbiju – Кolubaru i Šumadiju, Jadar i Rađevinu?
RO za poljoprivredu kao primer navodi planinu Rogoznu i pita kome isplati da razvaljuje za šaku zlata?
„Naravno, onim moćnim stranim kompanijama koje to skoro pa ništa ne košta, i neće građani njihovih država tu živeti, jer imaju našu jeftinu radnu snagu, obezbediće im se kompletna infrastruktura do kopova, dobijaće nisku rudnu rentu i, najvažnije, imaće gotovo nikakvu obavezu i troškove oko zaštite životne sredine.
RO za poljoprivredu šumarstvo i vodoprivredu ističe da sve to vodi ka zločinu koji neodgovorno rudarenje čini prema vodama, uključujući i pijaću i navodi dva primera:
„Prvi je nečuveno i sramno ruganje našem narodu i državi, javno u lice pred televizijskim kamerama, kad nas vrli ‚riotintov ekspert‘ uverava da će vode Jadra i Rađevine zaštititi tako što će ispod više miliona tona toksičnog otpada iz rudnika jadarita postaviti plastičnu foliju debljine nekoliko milimetara. Retko se viđa takvo poniženje jedne države. Drugi je da je voda iz potoka na planini Bobija kod Valjeva, u zoni vodozahvata, ekstremno zagađena teškim metalima. Svi dobro znamo – bez vode, čiste vode, nema života“.
