Srbija centar (SRCE) je i na skupštinskom Odboru kao i tokom prolećnog skupštinskog zasedanja jasno zastupao stav da „Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji“ treba odbaciti jer ne predstavlja ni realno ni racionalno rešenje u domenu elektroenergetike, energetike generalno, u najboljem interesu energetske bezbednosti Republike Srbije. Imajući pre svega u vidu proklamovani put Srbije u EU. Osim ukoliko SNS-SPS vlast u celosti odustaje od evropskog puta? Jer Zakon služi isključivo kao predizborni adut SNS-SPS vladajućoj nomenklaturi. Ključni razlozi za ovakav stav su sledeći:
-Projekat je suštinski vremenski zakasnio cele decenije imajući u vidu pre svega zakonsku regulativu EU (Zeleni dogovor EU odslikan kroz pripadajuća dokumenta i direktive);
-EU zakonodavstvo dozvoljava da gasne termoelektrane (GTE) budu u pogonu na prirodni gas do 2035. godine i da do tada moraju biti Hydrogen Ready. Hidrogena niti ima niti su perspektive svetle, kako u pogledu tehnoloških rešenja tako i u pogledu količina, pogotovo u pogledu cena. Sa krajnjim rokom završetka eksploatacije do 2050. godine (posle toga potpadaju pod taksonomiju EU vezano za ugljen dioksid zbog koje Elektroprivreda Srbije, prema rečima direktora Živkovića, od početka ove godine ne izvozi električnu energiju-upravo zbog nekonkurentnosti vezane za ovu taksu). Do 1.1.2028. godine moraju biti završeni svi započeti gasni priključci velikih snaga (u koji bi potpadala i planirana GTE Niš gde međutim još nije ni započeta gradnja) jer EU nakon ovog datuma ne dozvoljava više projekte ove vrste na prirodni gas budući da je i ovo prilično besmislen rok za objekte koji već nakon 7 godina moraju biti Hydrogen Ready;
-GTE su objekti koji imaju životni vek reda 60 godina i ovo je parametar koji se direktno preslikava u investicionu vrednost GTE. GTE Niš bi imala max 5 godina (pošto aktuelna vlast u javnost izlazi sa podatkom da će projekat biti završen 2029/2030. godine) normalnog rada na prirodni gas (koji je upitan, u ovom trenutku apsolutno neraspoloživ) i još 15 godina na energent koji sigurno ne bi bio raspoloživ. Ekonomsku opravdanost projekta je u ovom kontekstu nemoguće pronaći (da sebi priuštimo luksuz da izgradimo objekat koji će raditi max 5 ili 20 godina a da mu je životni vek 60 godina i više).
-EU dozvoljava da gasni kapacitet kao zamenski za TE na lignit bude max 15% kapaciteta TE na lignit kojeg gasni kapacitet menja. Ukupna snaga u TE u Srbiji je oko 5000MW tako da gasni zamenski kapacitet prihvatljiv zakonodavstvu EU može biti max oko 750MW a samo GTE Niš bi bila reda 500MW po izjavi aktuelne vlasti. A gde su tu već izgrađeni gasni kapaciteti GTE Novi Sad i GTE Pančevo koji su: Novi Sad (285MW električno i 355MW toplotno) a Pančevo (200MW električno i 121MW toplotno) i sa kojima smo već probili dozvoljeni EU limit od 15% i to pod uslovom da pogasimo sve naše TE što je nemoguće?! Ili smo odustali od pridruživanja EU? A čak i da jesmo odustali od pridruživanja taksonomija EU na korišćenje fosilnih goriva nam zasigurno ostaje i u slučaju novog planiranog kapaciteta GTE!
-GTE Pančevo je izgrađena u roku od 4 godine. GTE Niš je još samo papir i gola livada. Ali sve da ponovimo ruski rezultat kod GTE Pančevo i za GTE Niš ona bi u funkciji bila 2031. godine u najboljem slučaju (da zanemarimo činjenicu da je aktuelna SNS-SPS vlast blok 3 TE Kostolac B gradila bezmalo 15 godina!). To znači da bi naša GTE Niš na prirodni gas radila max 4 godine i morala bi da prelazi na zeleni vodonik, biometan. A mi u ovom trenutku nemamo ni ideju kako bismo obezbedili prirodni gas za ovaj kapacitet a biometan ili zeleni vodonik ni teorijski obezbediti ne možemo.
Sve ovo jasno ukazuje na neodrživost projekta kako je to zamišljeno ovim predlogom Zakona koji je Skupština Srbije usvojila većinom SNS-SPS glasova. Još jednom ponavljamo da projekat GTE Niš i put Srbije u EU trenutno nisu kompatibilni. I da ukoliko se projekat ugovori, i uđe u realizaciju istog, to Srbiju može samo jako mnogo koštati i zakomplikovati joj poziciju u budućnosti a da pri tome neće doprineti efikasnom rešavanju problematike njene dugoročne energetske bezbednosti.
