Pre dva dana na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“, u tek renoviranom delu za prihvat prtljaga, propao je deo plafona usled pucanja kanalizacione cevi, kojom prilikom je fekalnom vodom poplavljen ceo prostor gde su tek pridošli putnici sa raznih strana bili primorani da preuzimaju svoje kofere držeći zapušene noseve usled specifičnog mirisa. Istina, na aerodromu su se već ranije dešavale poplave zbog prokišnjavanja krova, ali ovakav događaj, da sa plafona cure fekalije, još nije zabeležen i bez svake sumnje je činjenica da svi zapanjeni putnici koji su stigli juče na aerodrom ovaj slučaj neće moći da zaborave.
Istog dana se, kako su preneli svi državni mediji, iz veličanstvene posete Kini vratio predsednik države sa velikom svitom i verovatno sa velikom količinom prtljaga, u kojima su, kako je najavljeno, doneli sveže potpisane ugovore i protokole vredne 953 miliona evra iz oblasti investicija, visokih tehnologija, veštačke inteligencije i infrastrukture. Da li je i ovaj prtljag tih nekoliko stotina putnika iz predsednikove pratnje preuzet uz dodatak „mirisa dobrodošlice“ nije objavljeno. Međutim, nadležne službe Aerodroma su odmah reagovale i istakle „da je kvar u zoni preuzimanja prtljaga u međuvremenu uspešno otklonjen, a prostor saniran i vraćen u redovan režim korišćenja“, pokušavajući da slučaj minimalizuju, ali je naprotiv, ovakav slučaj odmah evocirao ružne uspomene kod građana kada je umesto plafona na glave ljudi pre dve godine pala nadstrešnica.
SRCE Beograda postavlja pitanje da li će tek pristigli i među njima najvažniji putnik iz Kine i sada ovaj slučaj opravdati rečima „sve smo na Aerodromu renovirali, samo tu cev nismo, a zašto… ne znam“, ili će ovog puta, koji je dakako znatno benigniji od pada nadstrešnice, ostati bez ikakve reakcije? Kakva sve iznenađenja možemo očekivati od ostalih naprednjačkih neimarskih poduhvata, kao što je između ostalih najavljena fabrika humanoidnih robota koja predstavlja deo predsednikove velike vizije, ili od trenutnih građevina na sveprisutnom megalomanskom EXPO-u? Treba li da sa radošću očekujemo najavljenu gradnju nuklearke, koju bi opet trebalo da grade naši „čelični prijatelji“, ako čak ni obične vodovodne ili kanalizacione cevi nisu dobro i kvalitetno postavljene, a da pritom ne izazovu neku neprijatnost ili, daleko bilo, nesreću?
Zbog toga smatramo da vlasnici velikih vizija, projekata i nepresušne potrebe za izazivanjem pažnje i poštovanja, do velikih ostvarenja treba da stignu malim koracima. Dakle, prvo treba da se nauči najosnovnije — postavljanje kanalizacionih cevi, pa tek onda, nakon dugogodišnjeg iskustva, ali i završene adekvatne škole, može da ide gradnja fabrika napredne tehnologije, da ne bismo stalno strepeli šta će nam sledeće pasti na glavu.
