Kada se uporede Bugarska i Srbija, zanimljivo je da imaju gotovo isti broj stanovnika, Bugarska danas ima oko 6,4 miliona, a Srbija oko 6,6 miliona stanovnika. Upravo zato je njihovo poređenje posebno korisno, jer omogućava da se efekti evropskih fondova sagledaju bez velikih demografskih razlika koje bi mogle da iskrive sliku.
Bugarska je od početka ozbiljnijeg korišćenja pretpristupnih fondova 2000. godine do ulaska u Evropsku uniju 2007. godine, dakle tokom približno sedam godina, kroz programe PHARE (Poland and Hungary: Assistance for Restructuring their Economies), ISPA (Instrument for Structural Policies for Pre-Accession) i SAPARD (Special Accession Programme for Agriculture and Rural Development) dobila oko 2,6 milijardi evra. Sa tadašnjih oko 7,7 miliona stanovnika, to predstavlja približno 338 evra po stanovniku tokom celog pretpristupnog perioda. Od 2007. godine PHARE, ISPA i SAPARD zamenjeni su jedinstvenim instrumentom, Instrument for Pre-Accession Assistance (IPA) Srbija koristi pretpristupne fondove Evropske unije od 2007. godine kroz IPA programe (trenutno IPA III za period 2021–2027). Do danas, nakon približno devetnaest godina pretpristupnog statusa, kroz IPA i povezane programe povukla je više od 3,7 milijardi evra bespovratne pomoći. U odnosu na oko 6,6 miliona stanovnika, to iznosi približno 560 evra po stanovniku tokom čitavog dosadašnjeg pretpristupnog perioda. To znači da je Srbija, posmatrano po stanovniku, kroz pretpristupne fondove čak dobila više nego što je Bugarska dobila pre ulaska u Evropsku uniju. Pretpristupni fondovi predstavljaju samo pripremu za ono što postaje dostupno punopravnim članicama. Prava razlika nastaje nakon pristupanja. Od ulaska u Evropsku uniju 2007. godine do danas, Bugarska je iz evropskog budžeta povukla više od 16 milijardi evra neto sredstava, odnosno znatno više nego što je sama uplatila. Kada se taj iznos podeli sa prosečnim brojem stanovnika tokom tog perioda, dobija se približno 2.400 evra neto po stanovniku. Bugarska je nakon ulaska u EU dobila oko sedam puta više sredstava po stanovniku nego tokom celog sedmogodišnjeg pretpristupnog perioda. Evropski novac finansirao je veliki deo javnih investicija u zemlji. Procene pokazuju da je približno četvrtina javnih nabavki bila povezana sa evropskim fondovima, dok je njihov udeo po vrednosti bio još veći jer su iz tih sredstava finansirani najveći infrastrukturni projekti. Putevi, železnice, vodovodna i kanalizaciona mreža, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, energetski projekti, digitalizacija i razvoj gradova u velikoj meri finansirani su novcem iz fondova Evropske unije.
Poređenje dve zemlje zato pokazuje da iako Srbija i Bugarska imaju gotovo isti broj stanovnika, Srbija je tokom skoro dve decenije kandidatskog statusa dobila oko 560 evra po stanovniku kroz pretpristupne fondove, dok je Bugarska tokom svojih sedam godina pripreme za članstvo dobila oko 338 evra po stanovniku. Ali nakon ulaska u Evropsku uniju, Bugarska je povukla više od 2.400 evra neto po stanovniku, odnosno višestruko više nego tokom celog pretpristupnog perioda. To pokazuje da su pretpristupni fondovi važni za pripremu države, ali da glavni finansijski efekti dolaze tek kroz pristup kohezionim, strukturnim i poljoprivrednim fondovima nakon članstva. Kada bi Srbija, sa gotovo istim brojem stanovnika kao Bugarska, nakon eventualnog pristupanja koristila evropske fondove sličnim intenzitetom, mogla bi tokom narednih decenija da računa na desetine milijardi evra dodatnih investicija za infrastrukturu, energetiku, poljoprivredu, zaštitu životne sredine i razvoj lokalnih zajednica. To bi višestruko nadmašilo ukupna sredstva koja je dobila tokom čitavog pretpristupnog procesa.
Jedna od važnih, a često zanemarenih koristi evropskih fondova jeste i znatno viši nivo transparentnosti i kontrole javnog trošenja novca. Projekti finansirani sredstvima Evropske unije podležu strogim pravilima javnih nabavki, višestrukim nivoima revizije i redovnim kontrolama nacionalnih i evropskih institucija. Evropska komisija, Evropski revizorski sud i specijalizovana tela za upravljanje fondovima imaju pravo da proveravaju procedure, dokumentaciju, sukob interesa, konkurentnost tendera i namensko trošenje sredstava. U slučaju nepravilnosti mogu se izreći finansijske korekcije, obustaviti isplate ili zahtevati povraćaj novca. U Srbiji formalno postoje institucije za nadzor javnih nabavki i budžetskog trošenja, ali brojni domaći i međunarodni izveštaji godinama ukazuju na ograničenu transparentnost pojedinih velikih infrastrukturnih projekata, a posebno iz kineskih kredita, čestu primenu posebnih zakona i međudržavnih sporazuma koji zaobilaze standardne procedure javnih nabavki, kao i slabiji nivo spoljne kontrole nego što je slučaj kod projekata finansiranih iz fondova Evropske unije. Zbog toga članstvo u EU ne donosi samo dodatna finansijska sredstva, već i strože mehanizme nadzora koji povećavaju odgovornost institucija za način na koji se javni novac troši.
