Stanovanje je postalo jedno od najtežih socijalnih pitanja u Srbiji. Bez sistemske državne podrške, sopstveni stan ostaje nedostižan san za većinu građana Srbije, a posebno za mlade i porodice.
Za većinu zaposlenih u Srbiji kupovina stana je nedostižna, a u Beogradu je taj jaz najizraženiji. Cena u užem centru Beograda je u proseku oko 5.300 evra po kvadratu, što odgovara zbiru od čak pet prosečnih mesečnih neto plata – odnos nepovoljniji nego u Zagrebu, Bukureštu ili Sofiji. Dok su cene nekretnina na proseku EU prestonica, zarade su tek 40% do 50% evropskih. Uz prosečnu zaradu od oko 1.000 evra i medijalnu zaradu od 780 evra, ni višegodišnja štednja najvećem broju domaćinstava ne otvara vrata sopstevnog krova nad glavom.
Rast cena, međutim, nije diktiran toliko tržišnim okolnostima koliko transformacijom tržišta nekretnina u mehanizam za pranje novca. Uz istovremeno opadanje realne kupovne moći stanovništva, to je kupovinu stana pretvorilo u privilegiju malobrojnih, a mlade i porodice sa prosečnim primanjima trajno izmestilo sa tržišta. Posledice su šire od ličnih: raste zaduženost građana, odlaže se osnivanje porodica i ubrzava iseljavanje mladih. U takvim okolnostima državna podrška nije više pitanje izbora, već uslov da se najširem sloju građana uopšte omogući kupovina nekretnina.
SRCE predlaže nekoliko međusobno povezanih pravaca stambene reforme:
Prvo, pokretanje neprofitne stambene izgradnje na zemljištu u javnoj svojini. Ulaganjem državnog zemljišta, uz poreske i komunalne olakšice za izgradnju i kupovinu neprofitnih stanova, cena koštanja se bitno snižava, a stan postaje dostupan porodicama prosečnih primanja.
Drugo, uvođenje stambenih evro-obveznica kao dugoročnog i stabilnog izvora finansiranja izgradnje. Na taj način se teret ne prebacuje na tekući budžet, a građanima i institucijama se nudi siguran instrument dugoročnog ulaganja.
Treće, razvoj modela najma sa rentom ograničenog rasta. Pristupačan i predvidiv zakup obezbeđuje sigurnost stanovanja onima koji ne mogu ili ne žele da kupuju, rasterećuje pritisak na kupovinu i širi ponudu dostupnih stanova.
Četvrto, odlučno suzbijanje pranja novca kroz nekretnine – transparentnošću vlasništva, evidencijom stvarnih vlasnika i kontrolom porekla sredstava. Uklanjanjem veštačkog pritiska na cene, tržište se vraća realnim, tržišnim okvirima.
Ove mere se međusobno dopunjuju: istovremeno povećavaju ponudu pristupačnih stanova, štite kupovnu moć građana i vraćaju tržištu njegovu osnovnu svrhu – da služi stanovanju, a ne špekulaciji. Tek zajedno, one deluju i na ponudu i na tražnju. SRCE se i kroz Program i kroz institucionalno delovanje, zalaže za neodložno donošenje jasne, merljive i obavezujuće stambene strategije, sa rokovima i odgovornošću za sprovođenje.
Gortan Joksimović – član Resornog odbora za finansije i privredu
