Vlada Srbije i resorno Ministarstvo poljoprivrede po ko zna koji put pokazuju nemar i odsustvo strategije u borbi protiv afričke kuge svinja, a u javnosti se razbuktava sukob između ministra Glamočića i predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu Marijana Rističevića. Umesto da država preuzme odgovornost i sistemskim merama zaštiti pre svega srpsko selo, režim svesno gura male proizvođače na rub propasti. Svedočimo scenama u kojima se zbog širenja zaraze eutanaziraju čitavi stočni fondovi, a samo u ovom talasu epidemije stradalo je gotovo 30.000 svinja. Dok velike industrijske farme raspolažu resursima da sprovedu stroge biosigurnosne mere, običan seljak, koji u svom dvorištu gaji dve ili tri svinje za ličnu upotrebu, ostaje potpuno nezaštićen i prepušten sam sebi. Za malog proizvođača gubitak svake svinje nije statistički podatak, već direktan udarac na kućni budžet.
Umesto adekvatnih subvencija i pomoći za prevenciju država tako kažnjava male domaćine, ostavljajući ih bez naknade štete ukoliko ne ispune visoke administrativne zahteve. Ovakvim pristupom, vlast direktno učestvuje u gašenju porodičnih gazdinstava. Uništavanjem malih proizvođača, sela ostaju pusta, a domaća proizvodnja se urušava, čime se otvara prostor za uvoz mesa sumnjivog kvaliteta. Zato RO za poljoprivredu Srbija centra (SRCE) zahteva hitnu promenu strategije, ukidanje neselektivnih mera na štetu malih proizvođača bez pravične i brze nadoknade, kao i utvrđivanje odgovornosti nadležnih službi koje su zakazale u prevenciji i kontroli bolesti. Seljaci nisu i ne smeju biti kolateralna šteta nesposobnosti vlasti Srpske napredne stranke.
RO za poljoprivredu
