Izjave i stavovi resornog ministra Dragana Glamočića u vezi sa cenom i tržištem mleka, kao i poređenjem sa cenama flaširane vode u kojima ukazuje na apsurd da je litarska flaša vode u prodavnicama često skuplja od litra sirovog mleka u otkupu, slikovito opisuje stvarni problem agroekonomije, ocenio je Resorni odbor (RO) Srbija centra (SRCE) za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu.
„Proizvodnja mleka zahteva ogromna ulaganja, svakodnevni rad, stočnu hranu, energente i brigu o grlima. Proizvodnja flaširane vode ima neuporedivo niže direktne troškove po jedinici mere. Kada otkupna cena mleka padne ispod nivoa flaširane vode, to ukazuje na poremećaj u lancu vrednosti, gde primarni proizvođač snosi najveći teret, dok prerađivački i trgovački sektori zadržavaju svoje marže“.
RO za poljoprivredu ističe da je Glamočić rekao da je poremećaj cena mleka u Srbiji direktna posledica dešavanja na evropskom tržištu, gde je došlo do pada cena i prelivanja viškova u regione van EU ida je rešenje u jačanju konkurentnosti i prelasku na plaćanje po kvalitetu sirovog mleka, dok, sa druge strane, udruženja proizvođača mleka i poljoprivrednici naglašavaju da poruke u stilu „pijte više mleka da pomognete proizvođačima“ ili prebacivanje težišta na konkurentnost ne rešavaju goruće probleme.
“Pri niskim otkupnim cenama, proizvodnja mleka stvara direktan gubitak domaćinstvima, pa zato mlekari insistiraju na direktnijoj zaštiti domaćeg tržišta – preko prelevmana, zaštitnih taksi ili uvoznih kvota, od prekomernog ili jeftinog uvoza. Država mora aktivnije da kontroliše marže velikih trgovačkih lanaca, jer se visoke maloprodajne cene ne preslikavaju na otkupnu cenu koju dobija seljak“.
„Suština ove teme ogleda se u sukobu dva pristupa: sistemsko-tržišnog, koji zagovara usklađivanje sa standardima EU i kvalitetom i socijalno-zaštitnog, koji traži hitnu državnu intervenciju kako bi se sprečilo gašenje malih i srednjih farmi“, konstatuje RO za poljoprivredu.
