Novi Nacrt zakona o dobrobiti životinja predstavljen je kao korak ka usklađivanju Srbije sa evropskim standardima. Međutim, kada se njegov pristup uporedi sa smerom u kojem upravo ide Evropska unija, otvara se ozbiljno pitanje: Da li Srbija zaista prati EU ili samo koristi evropske standarde kao obrazloženje za novi zakon?
Najveći problem nije u tome što Nacrt ne sadrži zabrane. Naprotiv, on zabranjuje napuštanje i zanemarivanje životinja, borbe životinja, korišćenje živih životinja kao mamaca, podsticanje agresivnosti, doping, kao i određene uređaje koji izazivaju bol. Problem je što se dobrobit životinja ne meri samo brojem zabrana, već koliko je sistem sposoban da spreči patnju, kontroliše uzgoj, trgovinu i vlasništvo i obezbedi odgovornost onih koji životinje drže ili prodaju.
Upravo ovde je razlika sa EU posebno očigledna. EU je tokom 2026. godine usvojila prva zajednička pravila koja detaljno uređuju dobrobit i sledljivost pasa i mačaka. Nova pravila obuhvataju uzgoj, držanje, reprodukciju, prodaju, skloništa, identifikaciju i registraciju, a uključuju i internet prodaju i borbu protiv ilegalne trgovine. Obavezna identifikacija i registracija treba da omoguće da se životinja prati kroz sistem i da se utvrdi odgovornost vlasnika, odgajivača ili prodavca.
To je ključna razlika: EU ne pokušava samo da kazni zlostavljanje nakon što se dogodi, već gradi sistem koji treba da spreči da životinja postane „ničija“ i da nestane iz evidencije.U Srbiji se, međutim, i dalje postavlja pitanje kako će se postojeće obaveze zaista sprovoditi u praksi, posebno kada je reč o napuštanju životinja, kontroli uzgoja, prodaji preko interneta i odgovornosti vlasnika.
Još jedan ozbiljan problem jeste jaz između zakonskih obaveza i njihove primene. Srbija već ima propise koji zabranjuju napuštanje i zlostavljanje životinja. Novi zakon dodatno precizira određene zabrane, ali sama činjenica da se ista problematika ponovo normira ne znači da će problem nestati. Ako nema efikasne kontrole, identifikacije, inspekcije i stvarnog kažnjavanja, najbolji zakon ostaje mrtvo slovo na papiru. EU upravo zato veliki značaj daje sledljivosti, registrima, kontrolama i odgovornosti svih učesnika u lancu – od odgajivača i prodavca do skloništa i vlasnika. Skloništa ne mogu biti zamena za odgovorno vlasništvo.
Posebno osetljivo pitanje je problem napuštenih životinja. Nije dovoljno propisati da je napuštanje zabranjeno. Potrebno je sprečiti da životinja uopšte završi na ulici. To znači kontrolisan uzgoj, obaveznu identifikaciju, registraciju, kontrolu prodaje i mogućnost da se pronađe odgovorno lice. EU upravo u tome pravi veliki pomak: nova pravila uključuju skloništa i hraniteljske organizacije u sistem standarda i sledljivosti, dok se istovremeno pooštravaju pravila za odgajivače i prodavce.
Posebno je problematično kada se evropsko usklađivanje predstavlja kao glavni argument za donošenje zakona, a istovremeno se zanemari činjenica da se sama EU regulativa upravo dramatično razvija. EU danas ne posmatra dobrobit životinja samo kroz zabranu brutalnog postupanja. Sistem obuhvata uslove držanja, uzgoj, transport, klanje, naučna istraživanja i sve više – odgovorno vlasništvo, sledljivost i trgovinu kućnim ljubimcima. Zato Srbija ne bi trebalo da donosi zakon koji samo „hvata priključak“ sa starim evropskim standardima, već zakon koji će biti spreman za standarde koji upravo stupaju na snagu.
Ako Srbija zaista želi zakon po evropskim standardima, prioriteti bi trebalo da budu:
1. Potpuna i efikasna registracija pasa i mačaka– tako da napuštanje životinje automatski povlači mogućnost utvrđivanja odgovornosti.2. Stroža kontrola uzgoja i prodaje – posebno internet prodaje, koja je jedan od ključnih problema koje EU sada pokušava da reguliše.
3. Jasna odgovornost odgajivača, prodavca i vlasnika – bez mogućnosti da životinja „nestane“ iz sistema.
4. Bolji standardi za skloništa i hraniteljske sisteme – uz kontrolu kapaciteta, uslova i postupanja sa životinjama.
5. Efikasnija inspekcijska kontrola i ozbiljnije sankcije – jer zakon bez primene ne štiti životinje.
6. Usklađivanje sa novim EU pravilima za pse i mačke, a ne samo pozivanje na opšte evropske principe. EU je tokom 2026. već usvojila harmonizovane standarde za dobrobit, uzgoj, identifikaciju i sledljivost pasa i mačaka.
Nije problem što novi Nacrt zakona zabranjuje premalo stvari, problem je što zaštita životinja ne može da se svede samo na spisak zabrana. Pravi evropski standard znači sistem u kojem se zna ko je vlasnik životinje, ko je odgovoran za njen uzgoj i prodaju, gde je životinja rođena, gde se nalazi i ko odgovara ako bude napuštena, ili zlostavljana.
EU upravo ide u tom smeru. Srbija bi, umesto da donese zakon koji samo deklarativno liči na evropski, trebalo da napravi sistem koji će stvarno sprečiti napuštanje, nelegalan uzgoj i trgovinu i omogućiti da za svaku životinju postoji odgovorno lice. Jer prava dobrobit životinja počinje tamo gde prestaje mogućnost da životinja postane ničija.Trebalo bi naglasiti da zakon treba da deluje preventivno i u smislu obavezne edukacije dece i mladih, kao i medijskih kampanja. Najveci izazov i problem je naš odnos prema životinjama, a to nikakav zakon ne može da promeni. Osim strogih sankcija koje se izvršavaju.
Forum žena SRCE
