Kakva je to država koja ne može da obnovi ugled jedne od najvećih i najznačajnijih zdravstvenih institucija u državi?
Kakva je to država koja odlučuje da su za ustanovu Apoteke Beograd i ostale apotekarske ustanove u Srbiji, bolje rešenje koncesija, tj ustupljivanje državnih apoteka privatnim, a u najvećem slučaju stranim lancima, nego da preuzme odgovornost i pokaže svoju stručnost u rešavanju problema?
Država koja je nemoćna da sačuva sopstvene javne apoteke teško može da tvrdi da vodi odgovornu zdravstvenu politiku.
Urušavanje Apoteke Beograd nije izolovan slučaj već upozorenje da se javni zdravstveni sistem postepeno prepušta tržištu. Danas su to apoteke a sutra to mogu biti i državni domovi zdravlja, škole, univerziteti i bolnice…
Apotekarska ustanova „Beograd“ bila je najveća apotekarska mreža u Srbiji i jedna od najvećih u jugoistočnoj Evropi. Sa 124 apoteke, više od 2.000 zaposlenih i tradicijom dugom gotovo 180 godina predstavljala je važan deo zdravstvenog sistema.
Danas je od tog sistema ostao mali broj zaposlenih, mahom žena, koje mesecima rade bez redovnih zarada (nakon 16 meseci im je obećano da će isplatiti plate sredinom septembra). Vrlo nam je žao da saznajemo da su knjižice radinica Apoteke Beograd overene tek pre nedelju dana, kada je skrenuta pažnja da zaposlene trudnice neće imati pokrivenu zdravstvenu negu koja im po zakonu pripada.
Takav razvoj događaja nije posledica jedne odluke niti jednog rukovodstva, ma koliko nekompetentno ono bilo i postavljeno po partijskoj osnovi. Država nije uspostavila jedinstvenu mrežu javnih apoteka niti registar koji bi omogućio planski razvoj farmaceutske delatnosti. Finansijska odgovornost prebačena je na lokalne samouprave, dok su modeli javnih nabavki često otežavali redovno snabdevanje državnih apoteka. U takvim okolnostima, privatni lanci su se razvijali, dok su ove javne ustanove postajale sve manje konkurentne, uprkos kompetentnosti zaposlenih.
To nije pitanje odluke države, već kakvu državu želimo.
Kada se govori o urušavanju javnog zdravstva u Srbiji, najčešće se pominju dugačke liste čekanja, nedostatak lekara ili odlazak medicinskog osoblja u inostranstvo.
Mnogo ređe se govori o onome što se dogodilo državnim apotekama. Upravo je njihov položaj postao jedan od najupečatljivijih primera kako se jedna javna služba može dovesti do ivice nestanka, da bi se kroz protekcionizam i malverzacije državni sektor nesmetano preveo u korist privatnih kompanija. Imamo primere iz regiona gde su (snažnije od naše) države uspešne u održavanju javnih apoteka kao bastiona javnog zdravlja, napr. Slovenija, Crna Gora, BiH i Hrvatska.
Posebnu dimenziju ovom problemu daje činjenica da farmacija predstavlja profesiju u kojoj dominantno rade žene. Nestankom državnih apoteka gube se i iskustvo velikog broja farmaceutkinja i farmaceuta koji su prvi zdravstveni savetnici građana, posebno starijih i hroničnih bolesnika. Njihova uloga nikada nije bila samo izdavanje i prodaja lekova, na kojoj se danas zasniva predsednikova predizborna funkcionerska kampanja. Ključ je ono što farmaceuti uče na studijama o očuvanju javnog zdravlja: savetovanje o pravilnoj primeni terapije, mogućim interakcijama i racionalnoj upotrebi lekova.
Zato se postavlja pitanje da li Srbija želi da državna tj. javna farmaceutska služba opstane ili će njenu ulogu u potpunosti prepustiti tržištu. Jedan od mogućih odgovora jeste osnivanje Centralne apoteke Srbije, kao jedinstvene javne ustanove koja bi objedinjavala preostale državne apoteke i bila organizaciono povezana sa 158 domova zdravlja u zemlji. Takvo rešenje predložio je prof. dr Dragan Delić, pozivajući se na član 28, tačku 3. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Država može da ima razvijeno privatno farmaceutsko tržište i istovremeno snažnu javnu farmaceutsku službu podržanu od strane države. Ta dva sistema treba se dopunjuju u interesu građana, čije zdravlje treba da bude prioritet svake jake nacije.
Pitanje budućnosti državnih apoteka zato nije pitanje nostalgije. To je pitanje zdravstvene bezbednosti, dostupnosti lekova i odgovornosti države prema građanima i farmaceutima, tehničarima i ostalim zaposlenima u ovoj ustanovi. Ukoliko javna farmaceutska služba nestane, njeno ponovno uspostavljanje biće daleko teže i skuplje nego njeno očuvanje danas.
Forum žena SRCE Beograd
