Da problemi zagađenja životne sredine nisu samo lokalnog karaktera kao i da neki prostor ne može biti bilo čija prćija izolovana od okruženja pokazuje nam i zainteresovanost susednih država za naše ,rekli bismo isključivo unutrašnje probleme, a vezano za invazivno rudarenje samim tim i povećano zagađenje životne sredine. Činjenica je da zagađenje naših reka više nije samo unutrašnje pitanje Srbije
Činjenica je da je 28 rumunskih organizacija zatražilo pokretanje prekograničnih konsultacija sa Srbijom zbog planova proširenja rudarskih aktivnosti kod Bora i Zaječara i predstavlja ozbiljno upozorenje koje nadležne institucije u Srbiji ne smeju da ignorišu.
Ako postoji rizik da posledice rudarenja, prerade rude i industrijskog zagađenja ugroze prekogranične vodotokove i Dunav, javnost ima pravo da zna šta se planira, kakve će biti posledice po životnu sredinu i ko će za njih odgovarati. Svi znamo da je voda fluidna i da sobom nosi zagađenja, kao i da autopurifikacija ima svoje limite.
Zaštita reka ne može da se završava na državnoj granici. Srbija ima obavezu da poštuje principe prekogranične zaštite životne sredine i da susednim državama omogući pravovremene i potpune informacije o projektima koji mogu imati prekogranični uticaj.
Zato zahtevamo hitno uključivanje javnosti, nezavisnu procenu mogućih uticaja na vodotokove i pokretanje transparentnih prekograničnih konsultacija sa Rumunijom.
Dunav je evropska reka, samim tim ne može se prenebregnuti činjenici i da su druge suverene države zainteresovane za očuvanje kvaliteta vode. Ovogodišnji vodostaj je dodatna pretnja i opomena šta znači voda i naročito kvalitet vode i zbog svega navedenog zaštita Dunava mora biti zajednička odgovornost – a ne pitanje koje se rešava tek kada zagađenje pređe granicu.
Očito da naš nemar, bahatost i korumppiranost ovim postaju ne samo naš već međunarodni problem. Naknadna pamet često nije od pomoći. Greške u sistemu očuvanja životne sredine ne mere se godinama nego decenijama i vekovima.
Resorni odbor za zaštitu životne sredine
