Prof. dr Slobodan Cvejić, potpredsednik Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik, postavio je pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da li su rokovi za rani javni uvid, javni uvid i druge zakonom propisane faze planskog postupka računati u radnim ili kalendarskim danima.
„Narodna skupština je 22. oktobra 2025. godine na predlog Vlade izmenila Zakon o planiranju i izgradnji i propisala da se svi rokovi propisani ovim zakonom računaju u radnim danima, osim ukoliko su rokovi propisani u mesecima ili godinama. Sada, manje od 10 meseci kasnije, Vlada predlaže brisanje upravo te odredbe, uz obrazloženje da je njena primena dovela do neprimereno dugačkog produžavanja rokova za izdavanje akata i usporavanja ostvarivanja prava investitora. Dakle, nisu brojane i subote i nedelje, pa se sve odlagalo u svakoj sedmici za još dva dana. Kako je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture od 23. oktobra do danas primenjivalo član 2, stav 3 Zakona o planiranju i izgradnji u postupcima izrade i donošenja prostornih i urbanističkih planova? Ukoliko su računati u kalendarskim danima, na osnovu koje zakonske odredbe je Ministarstvo smatralo da se na njih ne primenjuje izričita norma Zakona da se svi rokovi računaju u radnim danima? Koliko je postupaka izrade i donošenja planskih dokumenata sprovedeno od stupanja na snagu ove odredbe do danas? Da li je Ministarstvo izvršilo proveru zakonitosti tih postupaka i kakav je pravni status planskih dokumenata kod kojih rokovi nisu računati na način propisan tada važećim Zakonom“?
Cvejić je naglasio da posebno traži odgovor zbog činjenice da način računanja ovih rokova neposredno određuje vreme koje građani imaju za učešće u postupku donošenja planskih dokumenata.
„Zašto se Zakon ponovo menja posle manje od 10 meseci? Koji su konkretni postupci doveli do takvog poteza? Koliko je prosečno trajanje postupaka bilo pre izmene Zakona iz oktobra 2025, a koliko nakon nje? Zašto Vlada predlaže brisanje opšte norme koja se odnosi na ceo Zakon o planiranju i izgradnji, ako se u obrazloženju kao razlog navode problemi sa izdavanjem akata i ostvarivanjem prava investitora“?
Cvejić je nabrojao i sve projekte koji su u međuvremenu računati u kalendarskim danima dok je važilo pravilo da se računa u radnim danima.
„Prostorni plan područja posebne namene rudarsko-metalurškog kompleksa Čukaru Peki i Malka Golaja: Rani javni uvid od 20. 7. do 3. 8, što je 15 kalendarskih dana. Nacrt prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora brze saobraćajnice prvog B reda na pravcima Golubac – Donji Milanovac – Brza Palanka i Kladovo – Negotin: Od 22. 6. do 21. 7. u trajanju od 30 kalendarskih dana. Javni uvid u Nacrt generalnog urbanističkog plana grada Niša: Od 3. 7. do 3. 8, 30 kalendarskih dana. Četvrte izmene i dopune plana generalne regulacije Pantelej, prva faza, u zoni Borske ulice: 15 dana kalendarskih. Šeste izmene i prve dopune Crveni Krst u Nišu, prva faza: Od 24. 8. do 7. 9, 15 kalendarskih dana. Javni uvid koji je u toku u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja dela priobalja grada Beograda za projekat „Beograd na vodi“: Od 14. do 28. avgusta u trajanju od 15 kalendarskih dana. Dakle, ova promena još uvek nije usvojena da budu kalendarski dani. To je samo deo problematičnih prostornih i urbanističkih planova koji su bili u proceduri nakon izmene Zakona i gde nezadovoljnim građanima nije omogućeno da u zakonom propisanim rokovima dostave primedbe na spornu plansku dokumentaciju.
Dodao je da nezadovoljstvo građana ne jenjava, jer se ne sagledavaju nedostaci planske i urbanističke dokumentacije.
„Dokumentacija se ne radi u interesu građana već investitora koji su i stvarni naručioci prostornih planova posebne namene, kao što su Ziđin, Putevi Srbije, Beograd na vodi, Infrastruktura železnice Srbije. Prostorni plan Republike Srbije, čiji je nacrt bio na javnom uvidu maja 2021. godine, već pet godina nije na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije. Sprovodi se kroz naručene planove posebne namene za celu teritoriju Republike Srbije gde se pojavi zainteresovani investitor. Ono što je najgore od svega je što svaki od tih netransparentnih postupaka usvajanja prostorno-planske dokumentacije prouzrokuje posledice po stanovništvo u ekološkom, zdravstvenom i imovinskom delu. Proglašenja javnih interesa i sprovođenje postupaka eksproprijacije su direktna posledica usvajanja planske dokumentacije po željama investitora, bile to rudarske kompanije, solarne elektrane, vetroparkovi ili nešto slično“.
