Kako se najavljeni izbori bliže, atmosfera u Elektrodistribuciji Srbije (EDS) postaje sve nepodnošljivija. Struka je iz EDS‑a odavno isterana, za šta su najzaslužniji novosadski Vučevićevi napredni kadrovi u liku i delu Bojana Atlagića i Aleksandra Slijepčevića juče kao i Biljane Komnenić danas. Ni milimetar za njima ne zaostaje nekadašnji glavni Vučićev EDS kadrovik koliko do juče Aleksandar Jokić (a na početku naprednjačke vladavine glavni kadrovik za celu, tada još uvek jedinstvenu Elektroprivredu Srbije (EPS)), geograf po struci, ulični batinaš i kako čaršija tvrdi strastveni kockar sa ogromnim dugovima. Ova, u svakom pogledu, nemoralna osoba, koja se doselila sa Kosova i Metohije, proslavila se po zlu napadima na studente na ulici. I po odbrani istog tog Kosova i Metohije sa sigurne distance, identično po konceptu svog omiljenog predsednika Aleksandra Vučića. Jokić danas ne radi u EDS-u. Sklonio je Vučić svog poslušnika na drugo mesto, baš kao i onomad Grčića, kako ne bi previše pobuđivali pažnju javnosti. Ali su u EDS‑u ostali i dan danas brojni drugi Vučićevi satrapi, poput Zorana Timotijevića i Milana Raonića, koji imaju zadatak da pridave svakog ko se usudi da kaže da nešto nije u redu u firmi ili da se ne radi kako treba. Ova sitna Vučićeva satrapija otvoreno preti kaznama, premeštajima, otkazima i kojekakvim prijavama stvarajući atmosferu stravičnog pritiska na zaposlene u EDS‑u koja ovih dana eskalira jer se izbori približavaju, bar po najnovijim izjavama vrhovne nenadležne institucije.
Zoran Timotijević i Milan Raonić nisu elektroinženjeri. Ali zahvaljujući bezrezervnoj podršci SNS-SPS kriminalno-koruptivne hobotnice nadređeni su svim elektroinženjerima u EDSu. EDSu koji je, žargonski rečeno, čista električarska firma, za razliku od na primer Elektroprivrede Srbije (EPS). Prvi je majstor, koji je kasnije kupio diplomu nekog privatnog fakulteta kao većina Vučićeve bulemente, dok je drugi saobraćajni inženjer. Pošto su svi problemi u saobraćaju rešeni, o čemu svedoče svakodnevni kolapsi u saobraćaju širom Srbije, onda je čovek saobraćajni inženjer pohitao da reši i sve, deceniju i više nagomilane i nerešavane, probleme u elektrodistributivnom segmentu Srbije! Kao i ranije pomenuti Aleksandar Jokić, ovo je profil nemoralnih ljudi koji bolesno mrze struku, što je samo po sebi vrlo logično, ali kojima je Vučić omogućio da dođu na rukovodeća mesta i da bezočno pljačkaju imovinu EDSa. Vučić dobro zna da će ovi ljudi sprovesti sve što se od njih traži kako bi zadržali položaje koje ničim ne zaslužuju. Ogroman broj ovakvih osoba, koji je uhlebljen u EDS‑u od najviših do najnižih nivoa, kao najgori lešinari glođu državnu imovinu. Njihovo najveće nedelo nije pljačka, već to što uništavaju najvredniji resurs koji ne može brzo da se obnovi – ljudski resurs. Zahvaljujući ovakvom naprednjačkom kadriranju danas ljudi u Srbiji nedeljama i mesecima ostaju bez napajanja električnom energijom, prekidi dalekovodnih provodnika neodržavane mreže su često uzroci požara i što je najtragičnije uzroci su smrtnih slučajeva.
Zoranu Timotijeviću i Milanu Raoniću, koji se ovih dana ističu u svom nedelu, možemo da poručimo slično onom što je svojevremeno bivša ministarka Danica Grujičić poručila SNS poslanicima – da nemaju dovoljno novca i zlata u inostranstvu da tamo nađu sigurno utočište kada dođe do smene vlasti. A svaka vlast se do sada promenila. U istoriji niko večno nije vladao, pa neće ni Vučić ni njegovi satrapi. Sva ova imena su zapisana. Nakon smene aktuelne kriminalne vlasti oslobođeno zakonodavstvo će normalno funkcionisati, a jedan od krucijalnih rezultata će biti oduzimanje nezakonito stečene imovine svih naprednih Vučića, Timotijevića, Raonića. Osim oduzimanja nezakonito stečene imovine, za sva napočinstva nosioca naprednjačke pljačke Srbije oslobođenom sudstvu će biti na raspolaganju zakonski predviđene kazne, zatvorske i novčane, za one koji su imovinu nezakonito stekli i svoj položaj zloupotrebili u službi Vučićevog izdajničkog kriminalno‑zločinačkog režima. Nije pošteno a ni zakonski da lopov, nakon krađe, samo vrati ukradeno, čemu se nosioci naprednjačke vlasti nadaju u najgorem slučaju po njih. Za krađu se uvek propisuju i kazne. Pitanje za oslobođeno sudstvo sutra je samo koliki deo njihovog budućeg podstanarskog života će provesti u zatvoru.
