Srbija se nalazi na najvažnijoj istorijskoj raskrsnici do sad u ovom veku. Ako u novom sazivu Narodne skupštine ne bude političkih snaga koje se otvoreno, nedvosmisleno i bez kalkulacija zalažu za punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji, naša zemlja neće samo propustiti trenutni voz za Evropu – ona će zatvoriti ova vrata na duži rok. Dok ovaj režim Srbiju ostavlja u blatu večitih ideoloških dilema i lažnih geopolitičkih balansa, naši susedi ne gube vreme. Crna Gora će prva iskoristiti ovu istorijsku priliku, a odmah za njom Albanija i Moldavija. Druge države hrabro koračaju ka uređenom sistemu i stabilnosti, a Srbija rizikuje da ostane crna rupa na mapi Evrope, izolovana i prepuštena samoj sebi, u kojoj vladaju mafijaški interesi i jaki politički i finansijski pritisci zemalja koje bi da nas ostave na periferiji Evrope.
Ako dozvolimo da vizija evropske budućnosti bude politički „mrtva“ u najvišem zakonodavnom telu, trud čitavih generacija koje su se borile za modernu, demokratsku i evropsku zajednicu naroda biće potpuno obesmišljen. Cenu ove pogubne politike ponovo će platiti naša deca. Nove generacije će, umesto da grade svoju otadžbinu, nastaviti masovno da odlaze u potrazi za životom dostojnim čoveka u one evropske zemlje čije vrednosti ovdašnji centri moći pokušavaju da delegitimišu. Opstanak legitimnog višestranačkog parlamentarizma i postojanje snažne, glasne i principijelne evrointegrativne opcije u Skupštini jedini je garant da reformske procese niko ne može da zaustavi. Bez takvog glasa Srbija gubi institucionalnu vezu sa Evropskim parlamentom i onim institucijama EU, koje su spremne da podrže duboke i neophodne unutrašnje reforme. Borba za evropske standarde u institucijama ne sme prestati, jer je to borba za goli opstanak Srbije kao civilizovanog i uređenog društva.
