Prema pisanju lokalnih medija ova godina nije dobro počela za zaposlene u leskovačkim fabrikama “Yura” i “Aptiv”.
U “Yuri” se od februara radnicima ne obnavljaju ugovori na određeno vreme, dok se kompanija uredno prijavila za predstojeći Sajam zapošljanja u Leskovcu. “Aptiv” je u proteklih godinu dana ostao bez preko hiljadu radnika.
Kada je “Yura” u pitanju, konkretnim brojem zaposlenih niko ne barata, jer niko i ne zna njihov broj, a sindikat je potpuno skrajnut. Komunikacija na liniji rukovodstvo – zaposleni je svedena na kuloarske priče. “Aptiv” je po tom pitanju transparentniji jer rukovodstvo komunicira sa sindikatom.
Ono što je iz ove rekapitulacije jasno je da u ovim fabrikama nema dovoljno posla, baš kao ni u nemačkom “Falkeu”. Činjenica da se sve odigrava unutar zakonskih okvira uliva dodatni nemir. Naročito ako znamo da su i žene po povratku sa porodiljskog odsustva izložene promenama ugovora, kao i činjenica da je mnogo fakultetski obrazovanih ljudi za mašinama. Sve ovo za posledicu ima osećanje nemoći i straha.
Ne želeći da budemo zluradi, GrO Srbija centar Leskovac oseća obavezu da pita one koji su se pohvalili titulom grada najpovoljnijeg za strane investitore: Šta se dešava?
Kako smo od grada najpovoljnijeg za strane investitore došli do toga da ti investitori ostanu bez posla, a samim tim i radnici?
Zbog čega sa radnicima i javnošću niko iz “Yure” ne komunicira?
Ako nemaju dovoljno posla, zbog čega se prijavljuju za Sajam zapošljavanja tražeći nove radnike?
Da li su subvencije po primljenom radniku jedini razlog?
Možda je legalno sve ovo strpati u zakonski okvir, ali, da li je legitimno, i da li je ljudski?
Gospodo na vlasti, to su vaši sugrađani, vaši glasači, šta ste tačno učinili za njih? Da li se porast nataliteta u gradu koji se “smanjio” za 20.000 stanovnika popularizuje na ovakav način?
Zaključak koji se neminovno nameće jeste da čak ni kao jeftina radna snaga više nismo prihvatljivi.
GrO Srbija centar pita gradske oce da li imaju neki plan, da li imaju rešenja za radnike koji svakodnevno pune prostorije Službe za zapošljavanje?
Da li je dovođenje novih investitora, koji će raditi po starom modelu rešenje?
Nije li to stvaranje jednog vrzinog kola koje za rezultat ima trošenje naših para i presipanja iz šupljeg u prazno, pri čemu radnici mogu da biraju, da li će im ostati šuplje, ili prazno?
Dobronamerno, od SRCA
GrO SRCE Leskovac
